Школски лист

208

Ал тко су ти тамо лгоди, што иду на сусрет кнезу! Суиориа лица — зверска погледа, II што се едаи на другог згледа! бсул лшди ил горски аИдуци! Не! 1ош су гори него дпвлби вуци. бдпои руком поздравлнго ккеза, И Божиго помоћ пазиваго; Другом рукои иза леђа тајом. Живи оганЈ. на кнеза просуше, ЦрноН землБИ оборише кнеза, Изсекоше — Изранише тело У мукама кнез е землш иао, У мукама Богу душу дао, Ето! тако е издаИннчки проливена невина крв србеког владаоца; тако е мученички свршзо Михаил Обреновић у четрдесет петоН години кратки, ал пун славе земни живот свои. Над гробом н4говим данас тужно Србство неут4шио цвили, и горким сузама залива землго ону, коа покрива мученичке кости н&гове. Високи покоНник био е мудар и разборит владалац, прави отац, принтелБ, добротвор землБИ и народу свои: неуморим радин на полго владалачке дужности свов; нредосторожан ал одважан у свом предузећу; лагано ал сигурно корачао е ц^ли свое тежнБ, по науци народне изреке што е езгра народног искуства: „иди мудро, не погини лудо \ а — Држећи се тога правца више 6 моралну моћ предпоставлао физичноИ скаги, и на том текелго подизао е здание среће над главом народа свог. Жихаил Обреновић, свошм мудрошћу и својом разборитосћу задобио е землБИ градове без крви и жертве; а тим е отворио пута већем полету за сваку обртност и радиност у землБИ свошИ: ззвео е и подиго народну воиску, а тим е показао лавске челгости непридгелго земл! а нпрода свог; земалБСкик законима придобио е важност и поштовпн!; и код осталих европских сила; умножио е и распространио просветне заводе и завео разноврстне струке народне просвете, кое е собственим иметком без сваке штеднБ своНски подпомагао; а цео годишнби владалачки доходак своК покланао на корист и ползу земл4 и отачаства свог. Побожаост и редке добродетелБИ христаанске красиле су високо изображени дух н&гов; био е веран син свете свое цркве, и велики