Школски лист

332

чења ова слушати, иначе смо морали ићи у школу на редовни предмет. — Пред годину двије лв дапа ми смо били слободнн од те стеге. Кажем да је то нама сметало у самоме поучаваау: па је богме шкодвло и у осталом напредку школском. А зашто то? видите клонуше нам срца што нам се учини, да је то притисак на нама а због вјере наше православне, а никако нијесмо били увјерени, да ми пређе слободни у цркви нашој занемарисмо школске науке тиме, што за полдана у празднике наше имадосмо ова подезна поучавана и проводисмо то време спремни посље у цркви на молитви. Тако окријепљени вјером и хришћанскии чуством све постигавасмо, те нам то може посвједочити наша школа, да смо у то слободно време први били. После тога никако небијаде! А сад допустите ми да вам наређам неколико од нашије вјештбања, како смо их израђивали србском беседом и писменом. Ево тога; Нослови 1>УР е Бањанина из 4. разреда. I. Еванђелије од св. Луке зачало 8 9. Прича о митару и Фарисеју има за предмет молитву. Христос каже да Бог само из чиста срца молитву прима. Фарисеова молитва бијаше гордељива, дакле неваљана: Митарева бијаше од те ипак боља, јер се овај смирава. Фарисеј представља овђе једну секту жидовску и то старовјерску њиову. Ево видиио по што су они долазили у цркву: стаде он пред олтар те набраја, није шала, своја добра дјела, и пости, и даје десето. Али се то све неприма, јер он презире свога брата, сви су му људи неваљали, а он је сам права језгра народа. — У каковој је поквареној и опакој школи, нпје ни чудо што је такав. Има богме и Србаља таковије. На жалост, и у нас долазе неки у цркву своју, само како би брату своме пришили крпицу, оговорили га, и над њим себе узвисили. Господство и богатство закренуло им је мозгом, и уз покварена туђина и они се изопачише. — Госпе и „Фрајле" неће ни да дођу у цркву, ако нијенова хаљина из Беча донешена за праздник. — Па ти, Брате, прецењују сваки свој корак до цркве као да су се с Богом погодили, да им за сваки корак тај мора опростити све грјехе. Баш су то права „суботствовања" жидовска! Мане су те понајвише код „пурђера и школаније људи, који сију отров у своие народу. Народ наш по селима добар је , али се и он