Школски лист

342

које се добро влада, него оно, које се невлада добро, амакако добро да се учи; да Бог свакога и свугде види , ма где он бко и ма шта радио; да родитеље своје одма иосле Бога, као највеће благодетеље, поштују и л>убе и из љубази покоравају им се; да старешине и све старије уважовају, и то уважавање Јамим делом обелодањују; — једном речију, да се свагда у свачему, и на свакоме месту особито пак у цркви, у дому Божијем, па и на самоме оном месту, где се са друговима своима вграју, владају учтиво и пристојпо. да викоганичим невређају, и никоме на свету квара, вреда и штете не наносе. Настављење такво треба да буде срдачпотопло, како ће се дете уверити, да је доиста тако све оно, што му се говорк и да је нуждно и полезно. Ако учитељ нема достојанственога аукторитета и отчинскога поштовања код свјих ученика, неће, неможе имати онда настављење то успеха. Тај није за учитеља, ког се деца као лава боје. Где је отчинског уважења пак, свака ће реч дубокога корена ватати у нејацким срдцима нити ће бити нужде лаћати се другога јачега средства, са којим се и онако тешко успева. Уважења стећиће себи учитељ сваки ако му буде поступање било праведно, озбиљво, али свагда срдачно и ако буде свагда пред очима имао, да жели благополучије деце поспешити. Настављење то треба такви вид да има, како ће деца увидети да је по њих најбоље да се владају и чине све онако као што им се казује да чине. То ће осигурати учитељу љубав и поверење код деце, и издејствоваће, да ће само једна реч његова довољна бити да сачувани буду ученици од сваке неирилике, и они ће се трудити онда да покажу да су вредни да их високоуважени и љубљени учителћ нбиов радо има и да се ученицима нвеговима зову. 2. Иза настављања нека иде опомене ако учителв примети да се закони школски ван школе преступају. Чим чује учителв за таква преступлења нека запита ученике у школи: пије ли се догодио какав неред? јесули сви набљудавали точно законе школске? немали тужбе какве противу којега ученика ? па нека разјасни жалостне последице свакога преступленБа, као што су: несташлук, викање и дерање по сокаци, псовање, руженБе, издевање имена, тумарање по забрањени мести. После разјасњења нека узме на среду оне, који су згрешили, нека их озбиљски опомене с изјасњењем, да ће их морати казнити, само ако још једанпут чује, да су закон преступили. За нуждно држимо споменути, да је од преке