Школски лист

113

кав ни да му се име знаде. На мисли му је јело. те јело. Он само на себе мисли, а немари за сиромаке. (У жидова бијаше земља подељена иа племена). Сиротиња није имала инетка. Сав је нметак био у богаташа. Осим те несреће још су и друге биле које су морале упропастити тај народ: поделише царство, разцијепише цркву, разпадоше се на три секте. Овај богати држи да душа треба жита! То је садукејска грубост. — За '#о Христос учи да је ирече старати се за душу, па онда и за тјело. Овде је прилика да погледамо на наш србски народ. У Србаља нема безкућника, Србљи имају доста земље своје свака кућа. То је срећа по народ наш. Србин дак.ј1е није рођен да мора красти! Г1о србским селима нема тешки гвоздени затвора на благу и на кућама; него затворају своје благо у слабе дрвене стаје. Ту би лако било кућу покраств, па опет тога зла не бива у нас толико, колика је прилика. Богати Србљи подижу закладе за своје школе и младеж своју; они нодномажу србску књигу. Србскч народ осуђује „мртво' - богатство. Много се приповједа о „копању блага." У тврдице ђаво на новци лежи. — Песуђено благо тко изкопа, огари прсте, јер се то благо на угљевл>е претвора. Преорати туђу међу — греота је. „Крајцарак је мали дарак, ал' велика задушбина." У Србина је „душа благо." Душом се Србин заклиње, и рече: „волим моју изгубитм главу, него своју огрешити душу!" Велика је несрећа задесила србски народ од туђинаца и — турака. Спахилуке држе турци но Босни. . . — Још је народ србски раскомадан на више држава, и подјељен на три вјере: православну, католичку и турску. Од ове несреће може нас избавити Бог, а ми мо.кемо помагати се србском самосвјести, и — духом номирљавим наше православне цркве, у којој је освештана она наша пословица: „Брат је мио које вјере био!" Овој пословици додао је Србин ово: „ако право ради и иоштено поступа." А додао је он то онда истом, кад је одрођени „брат" повео се за саможивством, те је са турчином удружио се да Србину улије воде на огњиште ... — „Тко ти изкопа очи ? брат! зато тако дубоко." II. Еванђеље о д с в. М а т е ј а з а ч. 4. Волсви долазе из далеке земље, и знаду боље што се у Јудеји догаЦ, него сами њезшш владари н научењаци жидов-