Школски лист

5

нису у станго тако упечатлен4 учинити на срдде учестника и слушалада, као складни гласи многоброиног народа у тои сеоскоН цркви. И заиста одликуго се већ сада жителви тог благословеног м4ста од околних селнка не само црквеним него и у обште поштеним животом, честитошћу, и лгобавлго просв^те, и напредком у свачему. А на томе имаго захвалити добром свом свештенику, кои се у свему показуе као пастир добри што душу свого полаже за овце свое. Зар не би то могло у сваком србском селу бити што бива под мармарошким Карпатима у овои рускои обштини — угочанске жупание? Л држим да би то допста и код нас могло бити, кад би се само свештеницн и учителви наши своиски око овога посла заузели и кад би пре свега наша духовна наивисша власт едан велики зборник духовних п4сама о трошку народнога Фонда издала и по народу раздала. Тим али едино тим начином могла би се стара лгобав к цркви и православлго обновити у срдцима садашнБих и потонбих Србалн н Србкинз; тим начином би кнвига а с НБОме и просв4та у све слоеве народа нашег доирети и у нвима стално одомаћити се могла. Уз црквено^ понн'1> своИски учити вала у народноН школа и народне п4сме, као и родолгобиве а чисте п^сме наших наИ 6 олбих ићсника, коима се осећан!; родолгоблн буди а карактер народни чврсти и снажи за моћи протнв стати свакоме искушенго и одржати се у чистоти своши насупрот немилих сполмшнбих околности. Милина е доћи у србску школу иа чути с каквим одушевлен&м у нбоИ дбчица мушка и4ваго: „Н сам Србии србски снн Име м' Радивоп Први ми е зав4т мои: С Србством падаи стоИ! И тог ћу се држати Докгод будем дисати! Вели србског отца син Прави србски син; Од Отца ми остала Л4па дара три: Име Срба мач и крв Што м' у срдцу ври;