Школски лист

6

Од матере свети дар Србски език и олтар Има србског Отца син Прави србски син." А женска опет д^чица умилним своим гласом поп4ваго за школу малко преиначену прву строфу из п^сме младе Србкикћ овако: „И сам млада Србкинн Милком ме зову Имам другу Србкинго Анку кумову Имам брата Воина Србског сина Србина ЛЊподичног Србина Славног Србина." Доиста као што поан4 црквено припитомлава срдце и улива у нб блажиа чувствованл, тако понн^ читан4 и казиванЈ красних народних п^сама подиже и снажи у млађаним прсима сваког Србчета родолгобл^, а обе п4сме црквена и народна утврђуго и освећуго побожност и народност, те набкрасние врлине из коих се рађа права и чиста чов^чност. Већ с' тога што е србска народна школа оно пол4 гд4 се едино могу ове дв4 врлине нћговати, треба нам чувати в4розаконски и национални карактер нлших народних школа: ер докле будемо нби имали, и докле се у нбима буде славански ионло а србски п4вало, дотле ће и нас православних Србалн бити, а чим нашу школу напустимо ил из н4 п4сму и понн1> избацимо нестаће нас, ер неће бнти међу д^цом нашом св4сти народне ни св^сти в^розаконске. Ево жива прим4ра на то : Господштина наша и у ових краеви, ал особито у военоп краипи ние шилнла д4цу свого амо од петдесет и више година у србску, него у туђу основну школу гд4 им се д4ца научише туђе лгобити а свое презирати и ниподашто држати. Па шта би од те д4це кад одрастоше? Они се похолише, за ту^инством се понесоше, понаНвише туђинкама сс изженише и од свога рода одпадише, а д4ца нБихова већ се сада међу чланове друге в^ре и народности брое, или ако су 10ш по имену нашннци, с-рдце им е далеко удал^но од светин'1 прад^довске, кого они презиру и од кое се стиде. По себи се разум^ да осим поана вала нам д^цу брижП>иво упознавати с основима свете в4ре наше и омилити им