Школски лист

Као што у маленом семену мирисне липе лежи клица великог и лиснатог дрвета; — тако у младом Рацку — најмлађем Немањином сину — лежаше клица к будућем неуморном делаоцу на пољу народне среће. Но као што и семе осим клице треба још и других услова, па да тек онда узрасте из њега дрво, које ће да развије на далеко своје лиснато грање и да под свој дебели лад прими уморена путника, да га напоји мирисом; — тако и да се у Рацку разавије она божанствена клица вишпх и преузвишених душевнпх сила и врлина, које ће да приме у закриље српски народ, и да му даду бајна мириса — вечна уздања у Онога, који никог обратившег се к њему, неоставља несаслушана — ваљало је и Рацку других услова, ваљало мује оставити сјајне бабине дворе. Дворска светлост и сујета, владаочева круна и госпоштина — све то бија пред Рацковим очима тамна опсена према сјајним и у недоглед блистагоћим се дворовима, слави и сијању великога владара неба и земље. Његова душа тежила је за нечим вишим, његово срце куцало је за нечим благороднијим. И он остави сјајне дворе и оде потајно у св. Гору, која се славише побожношћу и великим хришћанским врлинама; он оде тамо да облагороди вишом науком и просветом своје срце и душу: да се у тишини и миру, далеко од љуцка свакидашња метежа спреми за велико дело, на које га склањаше његов унутарњи позив; оде да се понизи до најнижега те да се после уздигне до највишега. Овај Рацков корак бијаше од велике користи по целу српску државу и у опште по цело српство. Појав Рацка — названог после Саве — у народу србскоме бијаше грдан скок у току времена. Природа истина нетрпи скокове, и сваки човек носи у себи тип и слику свога времена. Али рађају се велики мужеви — ђенији, — кои се високим духом и полетом узнесу далеко напред пред својим народом, и својом силном умном силом и даром повуку за собом народ — прероде га •—то су епохе у животу једнога народа, и таком епохом у животу православне цркве могао би назвати појаву св. Саве на обзорју црквенонародне нросвете народа српскога. На скоро сазреше благодетни плодови Савина бавлења у св. гори. Вративши се на иозив свога брата Стевана у своју земљу са моштима свога родитеља Немање, прозваног у калуђерству Симеона, затече он овде велика нереда. Браћа Неманићи отимаху се за нресто; неслога поче да руши тек што подигнуту државну згрзду; папа римски шћаше да се користи