Школски лист

39

одјекне у поноћној тишини до његове гробнице: „С нами Богв разумМте 1азБ1ци и покарлМтесн 1ако с нами Богђ; л И доиста шта одржа Србина кроз толике векове патње и мучења? Шта га подржаваше у толиким бедама и невољама те није духом клонуо? Шта ли га уздржа те се у слави и добру није понео није погордио? Вера православна — знамење и уздарје св. Саве — која је Србину милвја од живота, дража од од земељска блага. Она је сваком приликом. на сваком кораку тешила Србина и чувала га, као нежна мати своје мило одојче и сећала га на његове човечанске и хришћанске дужности. Па ево и сада своим умилним матерњим гласом позвала је нас овде да славимо спомен светога Саве — нашег првог просветитеља; — побудила је и мене као што већ споменух да прозборим коју у славу нашег великог угодника. Али како ћемо достојно славити спомен свет. Саве? Како ћемо показати да смо достојни наших прадедова, који слушаху његове благе и мудре савете? како ћемо засведочитк, да смо и ми врсни чланови напредујућег човештва? Врло лако — но и врло тешко је одговорити на питања. Врло је лако кад речем: сљедујмо лримеру св. Саве, — а врло је тешко, ако ћу у духу садањег времена да покажем иотанко сваку стазицу, којом ћемо да пођемо. Но рад овога требало би више и времена и студија. Него ја држим да ће зрела свест обзирући се како на нрошлост, тако и на садашњост, сваком знати дати довољна одговора, — Будимо свесни — будимо браћа — будимо људи! Сећајмо се, какве благодети по српску државу и некадашњу славу Неманпћа донесе слога, што ју св. Сава засеја по српској земљи — а шта би било и да л' би било без слоге и свести Душанова царства? Та погледајмо само око себе. На нас се дигла и хала и врана, и Турци и вуци — како да нас сбришу са лица земнога. А јесмо ли ми сложни, одупиремо л' се ми брацки тим помамним стихијама што нас окружавају?—Ој, срце ме боли кад се сетим силних беда и невоља што Србина стежу, а премале слоге што веже Србе међу собом. Пуста пакост и завист — пију срце младом српском одојчету, да никада недорасте дојунака Појави л' се на обзорју српском јарко сунашце, да огреје бедну сиротињу умном зраком; —- а злоба и завист завију се у густе облаке, па недаду сунцу да просија. Проклета завидљива зебња: да се један ненрослави већма од другога, породила ја Вукашина, породила Вука Бранковића, ископала је гробницу