Школски лист

59

аати и потом су те тајне епасавајуће само за оне, кои их примати могу. I. КРШТЕЊЕ. Крштење. јест новозавјетна тајна у којој при поливању човечијег тјела водом, пере се невидимо душа вјерног пред Богом не само од прародитељског, иего и од свију после рођења самовољно учињених грјехова. Установлење. Тајну св. крштења установио је сам Искупитељ наш Исус Христос својим крштењем на Јордану, а по том заповешћу апостолима даном: 1Шд1ш мл^чит* вса ГУ /~» . МЗ^КИ, КрКТАЦЈЕ ББ ИМА 0'ГЦЛ И 0&ША И СБАТЛГи; (Мат. гл, 23. ст. 19.) Оглашени. Невјерни, који жели у хришћанску цркву ступити, по најпре долази да ту своју жељу одкрије свештенику, који му са молитвом име хришћанско даде (знаменовање) а потом причисљава га к оглашенима. Као оглашени учи се невјерство и сујевјерство осуђивати, а ираву христијанку вјеру познавати, у њој утврћивати се, и од срца ју достојно исповједаги. Кад је као оглашени све изучио, што се изискује да се може крштења удостојнти и у обштину христијанску ступити, то онда унутрање расположење своје изјављује јавно са видимим знацима. Ти су знаци следећп: а) свлачи са себе одећу, показујући тим да он са себе свлачи гордост, која бијаше узрок првом грјеху. б) гологлав, босоног, распасан и спуштених руку обраћа се к истоку као мјесту свјетлости, која подсећа на ону свјетлост духовну, која је засијала у истинитој божественој науци Христовој, којој ће он, почем је одбацио невјерство и страети, цјелог свог живота окренут стојати. Свештеник видевши те знакове, да му бдагослов кроз дуновење у лице, и прављење крстнога знамења на челу и на прсима а потом обраћа се ка Господу са молитвом: СОстдеи Ш ШПЈЏ В(Т)(#К) ОН&М пршстћ И ИСПОЛНИ (СГО (*ЖЈ БХ ТА в'крм и млдјжди, и лкжв( . . • Длждк вх вск^х злпов-к^^х ХСДИТИ И уГОДИЛА Т(К"к сохрлмити . . Носле те молитве свештеник чини запрећење по примјеру Христа (Мат. 5. гл. 18. ст. 18.) лменом божијим нечистому духу који је узрок греху човечијем: цапјјијштх тигк Гдћ, ^АВОЛ!, Г1ј1ИШ1Д!\!И ВЖ ,М1р"Х . . , НЛМИ : уКОИСА, ИдМДИ И 1Л).