Школски лист

У колико су се наше старешине на ово главно начело обзирали види се отуда, што основаше женску школу, а у њој учитељке за »енске ручне послове још ни данас нема, супрот оне наредбе, која је од бившег кр. уг. Намесништва 1866. године на брои 12,498. за девојачке школе у опште, а на представку овдашње српске општине за ово меото особено издата. Последица наредаба та је, што политична општина издаде упутство, по коме могу наша деца у римокатоличку женску школу ићи и ту се ручним пословима обучавати, почем се тамо две учитељке плаћају, па би излишно било још и трећу српску плаћати. И на ово пристаде тадашња српска општина не размишљајући, у колико је штетно за нејаку српску дечнцу полазење туђе школе. — Тако стоји још и данас, и ником не пада на ум противу тога лека тражити. Нећу се упуштати у разлагање, шта све губе наша дечица што српску осн. школу пре времена остављају и у туђинску одходе, јер ми то ограничен простор овог Листа не допушта, али толико казати морам да се ово удо стање наше само немарности и слабом заузимању наших људи приписати има. Ових дана била је код варошког представништва на претресу молба српске општине, у којој тражи помоћ у наплаћивању свештенства на основу вероисповедне равноправности. Ова је молба у начелу примљена, и док се испита у ком размеру Срби према другим вероисповестима стоје, очекује се, да ће се знатна свота на ту сврху одредити, па кад као што видимо овдашњи Срби добијају што је право на друге своје потребе, онда долази питање, кад ће се сетити за девојачку школу, да се она постави у стање, како би могла задатаку свом достпјно одговарати. Овом приликом не пропуштам саопштити читаоцима шк. листа, да смо 28, Јан. т. г. ималп беседу пуну српског духа, на којој се у декламовању особито одликовала ученица овд. девојачке школе Марија Леовићева сомборкиња.

Школске вћсти ХМЛНДУГОДИШНБИЦА. СЗ. КИРИЛА. Константин Философ прозвани у калуђерству Кирил, — кои е наша писмена саставио и у друштву с своим братом Методием св. Евангелие, службу Божш и многе друге црквене кнвиге с елинскога на славннски взик превео, упокоио се у Риму 14. Фебруара год. 1869. На тли дан ове године навршило се дакле хилнду година, од како се први просвЂтителв славлнских народа у в4чност преселио, па с тога су браћа наша Срблви у Србји успомену хил.чдугодишнБицу св. Кирила ове године 14. Фебруара свечано прославили. Тога дана у 8 сати пре подне служио в у саборноб Београдскои цркви преосвештени митрополит србски Михоил свечану службу Божига, па коши су присутствовали члановн србског ученог друштва и сви наставници и учителви учевних завода. После службе Божие, на К010и се стихире на „блаженина" тропар и кондак светоме Кирилу поао, примио е Господин Митрополит у своме двору све учителве ичланове учеиог друштва, и угостио их е.