Школски лист

57

живота, бијо би за њега одиста најнесрећнији трен} 7 т, који би лјУ и пропаст допринео, али би га најпре најужаснијим зверои учинијо. Школа дакле знајући свој најсветији задатак, има своју науку на темељу најшире моралности предавати. А ди се та моралност највише огледа ? Ја одговарам у релиђији и у животу човечијем. По том је неопростимапогрешка сваког васпитао ца, кај и у чећи младеж, заборави на свет ла и чиста правила релиђијозна морала. Тешко оном човеку, који изгуби уфање да је неки виши судија над нама, који ће нас ил примити или одбацити из свога наручија. Свака наука ваља да има основ моралне снаге. Но почем школа и ван својих зидина ваља да моралност потпомаже, јер деца ван школе могу најгоре скаредности и најгнусније грехе попримати; с тога дакле ваља радња школина да се и на сокак премести. Неограничена слобода, код несвесних и неразборитих, обично је заблуда. Та ни људи, којима се зрелост приписује, неуму уважавати у потпуној мери слободу, већ ју често обесвете својим крвним пороцима. Од деце се дакле то поиповање најмање очекввати може. Самовоља увек је убитак како за саму особу тако и за околицу. Ред и запт (дисциплина) прави су чиниоци, који у деци подпомажу добро. Самовољу ваља сваком строгошћу предуиређивати. Човек прекорачи границу своје свести и пође за примамљивим гресима, алд кад хладна свест наиђе, опет се враћа у своје прво стање. Дете напротив, срља у обчинљиве и оманљиве заблуде, лепи их се, као што се и оне њега лепе, и никад се невраћа у своје прво стање. Она љубопитљивост, што је природно укорењена у човека, мами га да увек потегне за оним што није слободно. Дете ће ее дотле око ватре играти и дирати док се неопече, и заман су му родитељи то предрекли. Дакле оно што је човеку некако лако својно треба уклањати од њега, па ће га навика сама одвратити од несреће. (наставиће се.)