Школски лист

92

„II његова оца Сииеуна. „Да видите Жичу код Мораве, „И код Ибра вигае Карановца, „Сопоћане на врх Рашке хладне, ,,'5адужбине светога Стевана „Српског краља првовенчанога. „Да видите Папраћу велику, „ВинГ Зворника Спречи на извору. „Под високом гором Богоровом, „Задужбииу Вукана жупана. „Да видите Високе Дечане, „Код Призрена града бијелога, „Задужбину краља дечанскога. „Да видите славну Раваницу, „У Ресави, крај воде Равана, „Задужбину српског цар Лазара. „И остале српске намастире „Наших славних цара задужбине! „Да видите, па да се дивите, „Какови су и колики ли су! а Ове речи довољно карактеришу побожност српског народа онога времена. Но кад се орлу српске слободе крила на тужном Косову поломише, стаде се и то врело његовог живота гасити. Иод туђим притиском, угњетен, без слободе, не смеде Србин ни евоју веру јавно исповедати. Али му она иаак остаде света, за коју је у свако доба и свој драгоцени живот готов дати био. Те претрпљене беде не осташе без битног утиска на наш народ. Оне учинише, те он мало по мало и у тој душевној врлннк малаксавати стаде. Дуготрајне борбе за веру и слободу иетрошише му и ослабише та душевна својства, и уступише места тврђим и грубљим, варварским и осветољубивим осећајима. из којих се наравно и тврдокорни излив појављивао, који лало по мало обузе мах, те сваковрсна зла порађаше, кога се жиле и у само данашње доба пружају. Но да би се томе злу доскочило, нужна су нам средства са којпма ћемо то постићи. А то је изображење и просвета. А где би се то све олет постиНи могло ? — Наравно у школи! — Школа је дакле позвана, да то учини, и она је једини извор те благодетне росе, мја напаја душу и срце, ум и разум човечји, она чини човека човеком, узвингује га над осталии створовима божјим, и при-