Школски лист

98

ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ учитељског збора округа Сомборског ГОСПОДИНУ Др. ђОР ^У НАТОШЕВИћУ. Господине ! Славимо јунаке, који жртвујући се роду, стварају М У политичке епохе славне. Но шта ћемо са борцима, који душевним мачем равне народу своме пут, оспособљавају га, да се У спе и сам ога царства савршености човечанске. У повесници образовања име ти заузима једно од нрвих иеста, тим више, што си парлог — земљиште себи за обделавање у задаћу ставио. Не ћеш, да ти Срб 1 више робује, упознајеш га са највернијим пријатељем васијоне, пружаш му кључе опште просвете — Србнн је слободан!! Школи нам народној, у след слабости и дремежа целог јој организма — у неограничној власти рушеће летаржије подале су прилике на зренику српском мужа родољуба — мужа патриоту, који располажући гомилом душевне снаге — искуством света — својом еаержијом као електричном струјом упарложено земљиште у красни је врт обрадио, у којем жртвујућн се делао је до зактева и сама живота. Десетина је века од како си крмило просветног нам земљишта у своје руке примио био, у време, где је напрегнутом вештином само произведена снага у стању била темељ препорођајни одржати и утврдити га. Јачина твојега духа и енержија твоје воље све су не незнатне препоне надвладале. Својим упливом дао си мисли у народу своме место, да ау је данас прва брига, да првенче своје — народну школу --- више свега цени и штује. Школи си поноса улио; наставу си одушевио; метода си српској школи дао. Духом твојим задахнувши школу, орабрио си је, да данас ведрим челом, и у пркос столетном раду најцивилизованијих народа света смело у очи погледа! Дух стварајући не задовољава се још. Безгранични доглед душевних ти очију ништа не пропушта, чиие би Србинству лепшу будућност спремао; мисао ти је већ дело. На српском учитељском земљишту збори се; Србин премишља, мисли мисли свакојаке, упиње се, хоће школом — собом роду своме лепе будућности да гаји.