Школски лист
129
Чтеци, пјевци, свјећоносции ипођаконн: У времена светих апостола свршавање божествене литургије н других богомоља било је сасвим једноставно. — Једноставност та трајала је све до тога времена док хришћанска црква није се ослободпла римског прогнанства, и док није задобила слободу. — Са слободом почео је благочестиви дух хришћански сретатн се и јављати, које у подизању и украшавању црквени зданија, које у обредима, кои су пуни узвишеног, духовног значења и коима су богослужења све великољепнија постајала, које пак у духовним пјесмама, што су намјењене, да се њима прославља Божество и угодници у светим храмовима. — Велељепије, које се у славу Божиго почело у цркви развијати, изазвало је за собом и неке дужности, које немогоше непосредно свештена лица свршавати и за које им помагачи нуждни бише Црква је усљед тога принуђена била осим степена свештенства завести још неке ниже степене поради помагања у светом храму а за време свршавања богомоља. Нижи стеаени, кои су се до данас у цркви задржали, јесу чтеци, и пјевци, коима је дужност у цркви пред народом читати свето писмо п иојати духовне пјесме. Свећеносци кои носе на малом и великом входу запаљене свјеће пред еванђелијем и светим даровима. Ипођакони (полуђакони) који су дужни свете сосуде у реду држати, за свештенослужење што је нуждно приправљати и у обће у цркви, у олтару и изван олтара послуживати. Црква је установила, да јесвако лице, које се жели ђаконства удостоити, обвезано пре тога дужности са овим нижим степенима сајужене у цркви одправљати. Готовост и ревност у одправљању ти д^жности јамство је за ваљано и ревно службовање при самом светом престолу. Нижи ти степени служе дакле уједно за приправљање за само свештенство. Хиротосија чтеца, п4вца, свјећоносца и ипођ а к о н а. Будућа се рад лица, која се на те ниже степене подићи имају распростире на читаво врјеме свршавања свете литургије, то је установљено да се хиротосија на те ниже степене свршава пре литургије. Код те хиротосије видимо следеће спољашње знаке, кои своје духовно значење имају: 1.) пострижење власи, за знак предавања себе на жертву и службу Богу. 2.) полагање кратког Фелонанаврат. као знак