Школски лист

139

и посве забаталЂНОг станн извео, у сваком иогледу унапредио и преустроио на основу корених и битних в§ковима освећених и с народним животом нашим срашћених начела, коа е он мудро и вешто у свезу довестп и споити умео са начелима здраве педагогие и са усп&сима садашн4га времена у начину основног обучаванл. Да, права е и света истина, — кок> само нелгоди и одпадници прећутати и порицати могу, — а кого сви поштени учителш и свештеници наши и сав св-Бстни део народа нашег радо признати мора, да е господин Натошевић на учителвским састанцима и приликом своих званичних пос&та у години 1857. 1858 и доцние учител^ наше из дремежнога мртвила и нехатости разбудио, нбих обучио и упутио, како ће великом задатку свом достоМно одговарати, и што е наПважние, уливао им е у срдце своим р4чма и прим4ром, своим безпристрастним и искреним понашан^м волго и лгобав к светом званиго нбиховом, кое су млоги од нби дотле као какав синби а безполезни терет сматрали. Он е едан кадар био обштинске поглаваре и власти за србску народну школу задобити; код земалБСке владе и политичних власти школу достоИно заступати и своим моћним упливом препарандиго нашу тако преустроити са она постане достовним с4меништем учителБским. Чим е са променом политичких околности Господин Натошевић од управе над нашим школама одстран&н, а особито од како е он у Србиго отишао, опазити се могао у школскоИ нашо0 ствари н&ки застов, — а на н4ким м^стима баш и назадак, и ми искрено припознати морамо, да при свем нашем раду и труду у школи, и при свим нашим зборовима и задругама, школе наше данашнБим даном нису у оном станго у коме су измећу године 1858. и 1861. биле, а томе е узрок што нема у нашоб школскоИ кошници оне „Матице" кол е едино кадра нБОме достоНно управлдти, а та е „Матица" обштелгобл^ни и високопочитовани наш школски сав&тник Др. 1)орђе Натошевић кои е, по мн4ниго свиго досад држаних окружних учителБских зборова, и по асном многопута у политичким листовима нашим, изавл^ном гласу од свиго сада живећих Србала по школу нашу наИзаслужши, и по томе наИдостоИнш да му се врховна управа школска повЈри. У погледу пак на критични положаб, у ком се наша школа сада налази, мислим да се у оваИ мах по обстанак одржанБ и процв4тан& наше народне школе прво и наВвеће емство на-