Школски лист

167

Д о п и с. Г. — Из Суботице. Набмилие доба школске годане за дечипу је пролећње — а особито месец Мај. Све дивоте и красоте, што се у слободној природа налазе, даго таио веселости дечијој животне снаге, која се у мајским красотама као најзгоднвјим приликама и у оног детета, које се аначе види да је суморно и сетно, пој ави. Да је весела нарав у детета појав снажне душе, то е познато сваком ко се васпитаваЈБем и обучавањем подмладка занима. Зато се особито препоручује учитељима школске младежи, да дечицу своју почешће приликом одмора школског у пролећне дане у чисту божију природу изводе; почем милине и чаробности њене амају великог уплива на радосне осећаје дечије. Ми овде у мзсту имамо красно уређену шуму одмах поред вароши; па немогоше ни овдашњи учитедБи пропустити а да у зеленилу њеном и чистом ваздуху неприреде мајску забаву дечију, где ће она цео дан у невином весељу и народној игри провести. Дан буде за то одређен 8 Мај, кога дечица једва дочекаше. Око пол 7 сахата деца већ сва искупише се у дворишту девојачке школе, и гле ! како се лепо ставише у ред и већ полазе за нбиовим барјацима певајући мајску песму и по том ређајућу још и друге наше народне јуначке пјесме. У шуми дочека их србска сварка, поред које чила и весела младеж играјући народне игре на лицу необичну радост показиваше. После подне почеше долазити и родитељи, па гледећи свон чеда весела и разиграна топише се од милине, а гдекоима се и суз^ радости на лицу указа благосиљајући оне, кои те пробитачности дјеци њиовој учинише. Око четир сахата походи нас наш ваљан старина и врстни свештеник преч. г. Исак Лудаић наместник и управитељ школски, кога деца мушка и женска дочекаше и поздравише се умилно одпеваном песмом. Тако проведоше цео дан у радости и весељу уживнјући оне благодети, које је Бог човеку у чистој природи дао, и тек око пол осам сахата распусте их учитељи те се разиђоше своим кућама, а гдјекои са своим старијима још остадоше имајући у души милу успомену тог дана, у ком тако красно и невино проведоше. Овом приликом нека је јавна хвала преч. г. Исаку Лудаићу управитељу школском и другим родољубивим Србима кои за сиромашну мушку и женску децу гостионичару платише, те могоше и ови са осталима заједно у шуми обедовати. Живили ! !

Школске В1зсти БОГОСЛОВИЛ, И ШКОЛЕ НА ДЕТИНК). Из поуздана извора дознаемо, да ће Н4гова Св^тлост Кнез Црне Горе и Брда завести скорим Богословшо на Цетинго, у кошП ће се младеж србека за свештеничко, а уедно и за учителвско званив приправллти. Течаи ће Богословских наука транти три године, а цримаће се они младићи, кои су це-