Школски лист

198

Што ее тиче псалмова нашег народног песника Ог. Утјешеновића, мислим да ни један учитељ неће тог мишлења бити, да се као редовна књига у нар. школу уведе, него само да се за школску билиотеку свуд набави, и свој деци којима материјално стање родитеља допушта препоручи да ју набаве, и за домаће читање употребе, и то исто треба учитељи и са сваком књигом србском која буде од гласила школских за децу ирепоручена да чине. Неколико псалмова на сваки начин, вал>да ће они кои нове читанке састављали буду, у њих уврстити, јер и онако у нашем песништву врло мало других релиђиозно-моралних наћи можемо. У осталом покрај псалмова Утјешеновићеви негубесе много ни нсалмови покојног Горјановића. То је моје персонално мшшвење о чланку г. Бранка Раића „Псалтир у народној школи". ' П. Деспотовић, Сомборски женски учитељ

Школске в^сти. СОМБОРСКЕ 1ЦКОЛЕ. У Сомбору од памтив4ка варошка обштина издржава народне школе како србске тако и римокатоличке. бсенас у обштини примисе предлог, да варошко представништво вршен'6 права патронатског уступи дотичним в^розаконским обштинама задржавши свого досадашнго обвезност према школама, и одреди се одбор, кои ће предложити начин како да се ово д4ло изврши. Но међу тим донесе земалћсни сабор 38. законски чланак од год. 1868. Кори®еи римокатоличке странке, кои су предлог онав учинили, окрену сад одма лист на другу страну и излсне се за заедничку школу. Срби опет, боећи се да би заедничка школа по нашу народност и нашу в4ру г штетне пос.Адице имати могла, и бранећи автономно право свое школе, излснесе за в^розаконску школу, желећи да се школе свиго в^розакона у мЂсту по суразм^ри жителвства из обште домаће благавнице издржаваго. У обштинскои сбдници 25 1ушш изнесу се предлози србске и римокатолпчке одборске странке, и отвори се жестока дебата о овом предмету. Господин Зака Вуевић (бунбвац ал држи се за наЛвећега мађара) тврдио е, да е и досада у Сомбору била обштинска школа и да су в г ];розаконске школе са обштинским издржаван^м противне закону од 1868. дал^Б потварао е у мађарском говору свом да Срблш теже за сепаратизмом. Уредник овога листа доказао е у говору свом како са гледишта земалБског закона тако и са гледишта историчног, да су овд. школе до сада биле верозаконске, и разложивши битне разлике између