Школски лист

197

Да су деца српска тамо, где је до сад овако рађено, олако до разумевања црквеног језика доц:ла, то имам прилику сваке године, како на своим тако и своих колега ученицима, видити. Ја држим да у народној школи нема више ни једног учите.ва, кои славенску граматику систематично предаје, то би био сасвим луд посао. У народним школама се само читајући из књига: часловца и псалтира, уче деца по наличју и сродству речи, упознавати са црквеним своим језикон, а то ништа млого од нашег српско-народног језика неодузима ; јер Србин воле са православном црквом својом и језик, кои у њој на сазидање душе своје слуша. Јели дакле боље да деца с мањим трудом науче разумевати онаи језик, коим се она Богу моле, и појући на њему свете песме Бога славе и узносе ? или је боље оставати их да у цркву иду и тамо оно читају и поју, што неразумевају ? Е дал би им онда свети садржај молитава и побожних песама црквених могао за срце њино пријињати? Зацело не . . А покрај тог и ако има у коие месту по кои блудећи научељак, који тај језик па и цркву презире, то нетреба да нас плаши, прави народ наш, уверен сам да се радује што се и том предмету деца у народној школи обучавају. Разлика измеђ славенског (црквеног) и србскогјезпка није баш тако страшна, шта више може се рећи да је мала, но опет ономе који о њему никад ни речд чуо није, верујте ми да је врло непоњатна. Поштовани г. уредник овог листа, као проФесор тог језика у приправничком заводу, најбоље ће то знати, јер сваке године о том има искуства на оним }>ацима, кои су се непрестано у туђим школама учили. Ја сам дакле прво из поменутог узрока за то: да у народној школи славенски језик и од сад остане, т. ј. да га деца превађањем и тумачењем славенских предмета упозкавати уче, друго и зато, што је тај језик кључ других славенских језика, треће што га неможемо сматрати као стран језик, већ као сродно наречје оног језика коим говоримо. Друго је сасвим питање хоћели псалтир и часловац због тог у нар. школи и даље остати, и о том надам се да ће скоро изићи извештај последњег збора сомборског протопопства, у коме ће поштовани читаоци видети шта о том предмету учитељи овог округа, ком и ја спадам, укупно мисле. С тог о том ништа нећу ни да овом приликом говорим.