Школски лист

193

гослов к распространењу и умножењу р о д а човјечијег, и к узајмној помоћи; а потом и Христос Снаситељ дао је овом таинству свој благослов присуством и чудом на браку у Кани галилејској. Обручење. Служба црквена, којом се тајна брака у дјело приводи, дјели се на двоје, на обручење и вјенчање. Обручење није ништа друго, него приправљање за вјенчање, Пре обручења кади свештеник момка и ђевојку за спомен Товијног кађења (тов. гл. 8. ст. 2.) са рибијом жигерицом — а потом даје им запаљене свјеће у руке, коима се представља узајмна горућа љубав, којом у брак ступају и коју ће за време свога живота у срцу своме једно прама другом сачувати. ГЈосле тога моли свештеник Госнода у ектенији и молитви, да би их сачувао и сајединијо у миру и јединомислију. Обрученије свршава се посредством прстења када свештеник узевши прстење са свете трапезе правећи знак крста говори: ижр^чдтд рлкж кожТи (и.) рлк ^к кож'пи (и.) во има Отцл . Пр ст е њ е, које се освећава самим полагањем на свети престол, даје се жениху и невјести на тај конац, да би они, мЈењајући исто пред олтаром и тим једно другом видими залог љубави давајући — при чему им је кум свједок, изјавили међусобно повјерење и припрарност свагда до смрти једно другом помагати и вјерни бити, као што свештеник потом и моли Господа Бога: оутв^рди и>кр#чж'Г| и )(х бх в^кр^к и адиноммши, и иетии-к и лмкби. Вјенчање. При самом почетку вјенчања свештеник пита жениха и невјесту пред свједоцима: еда ли они желе драговољно у брачну свезу ступити; а по саслушању изричне њихове жеље и изјаве, проси са ектенијом и молитвама Владику Господа Бога, да им ниспошље своју небесну благодат, да би поживили по Његовој светој вољи и да им дарује свој благослов чадородију и сваком добром дјелу. Вјенци: били су увјек знак побједе и одликовања. И вјенци при вјенчању по рјечима св. Златоуста зато се полажу на главе жениха и невјесте: в-кнчдЈтсА рдсх кож У и Н. рдк-к кожУж Н. во има Отцд . . . да се тим представи њихов неиорочни живот, т. ј. побједа над страстима. Чаша са вином. Почем је свештеник прочитао апостол (Ефес гл. 5. ст. 20 — 33). и еванђелије (Јоан гл. 2. ст. 1 -11) које се на саму тајну брака односи, и почем је свршио