Школски лист

207

ако би се ко заборавио, тенасрнуона учитеља, онда нексе иесни цјк , одбор заузме за учитеља и настои да нападач непрође без заслужене казни. Овим би се начином сачувао учитељски ауторитет пред децом и пред народол. а да се учитељ немора повлачити по суду, које се а) неслаже са позивом учитељским, б) на уштрб је и самој настави, а в) што се касније појављују најгрђе посљедице ио целокупно васпитање. Ми молимо дакле ради опште среће и благослова целог народа, што ће постати из школе, да сл. одбор школски што топлпје преаоручи вис. сабору овај други предлог. На III. Кад узмемо у обзир §. 23. „кр уредбе" „о местним црквеним општинама", у ком је означен делокруг црквених општина, онда нам се неможе на ино, а да не кажемо ради опште школске ствари, да је нраведно, да „и стални учитељи по своме званију буду чланови општине". Најподробније знање о унутрашњим школским одношајима и потребама, треба и мора учитељ да има, јер он живи у школи, и све што се у њој збива, сматра он из непосредне близине са педагошке стране. По томе би требало, да се од самог учитеља иште објашњење у стварима, што се тичу школе и њеног уређења. Ми неодбијамо вољу ниједном члану обштине да се брине о школи — и ми знамо да сваком родољубу школски а тиме народни — напредак лежи на срцу, но бадава је имати воље и хтети школе свом снагом окренути на боље, ако онај кои хоће да јој помогне незна где је најнужднија помоћ. Ту се може догодити, да се заузме око какве незнатне ствари тичуће се школе, а нехотице се напусте важне ствари, што кроз школу засецају и у жнвац читавог народа. Даље већ и зато, што би тиме био учитељски ауторитет знатно подигнут — кои је најважнија чињеница при васпитању млађаног нараштаја — молимо сл. одбор да овај наш III. предлог подупре на вис. Сабору. На IV. „0 но, што је загоном прописано мора се точно извршивати." — Ово уверење даде нам повода да сл. школскп одбор позорним учинимо на §. 37. „кр. уредбе" о српским школама, тим пре, што се овде контролише баш сама радњаучитеља. Доста је жалостно; да највиша школска власт толако нредпоставља савести у учитеља — коме је најдрагоценнји аманет човештва предат у руке, да му поставља законом таку јаку