Школски лист

224

отиживости својој, припада међу предиете, које ми не видимо очима својима иие постизавамо мишљу својом, но који заиста имају. Бога су представљали као суштаство невидиво и непостиживо и Јудеји, људи, које је учио и настављао сам Господ. На једном мјесту у Светом Нисму говори Бог законодавцу Јеврејскога богопоштовања овако: „Не може човјек мене видјети и остати жив. (Изл. гл. 33. ст. 20.)" А била су међу незнабожцима људима, које Бог није учио, лица, која су долазила на ту мисао, да је Бог Суштаство невидиво и непостиживо (Дјел. гл. 17. ст. 23.); но међу овима посљеднима тако су мислили о Богу само шихови научењаци . филозофи или мудраци; прости и необразовани народ држао је да Бог живи и обитава у тварима што се виде и што се могу оиштати, и, служећи и одајући част тијем тварима, да служи и одаје часг самому Богу. Један ученик спаситељев овако им слика ту вјеру: „П р етв орише славу вјечнога Бога уобличје смртнога човјека и птица и четвороножниех животиња и гадова . . претворише нстину божију у лаж и већма поштоваше и послужише тварнего Творца (Римљ. гл. 1. ст. 23. и 25.)" За то, кад ученици Христови дођоше у једно мјесто и стадоше проповиједати истинога Бога, и оидје учинише чудо, зачуђени незнабошци подигоше глас свој и рекошо : „Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама (Дјел. гл.14. ст. 11.)" „и називаху В арн аву (ученикаХристова) Јупитером, а Павла (опет ученика Спаситељева) Меркуријем (Дјел. гл14. ст. 12.)" тојест, даваху им она имена којима именоваху богове своје. Текхришћанско учење навијестило јео Богу такво духовно учење, какво ви, дјецо, сада слушате; тек је Христос Спаситељ казао: „Бог је дух, и који му се моле, духом и истином треба да се моле (Јован. гл. 4. ст. 24.)" С отог је и у исповиједању вјере хришћанске прва ријеч „ВЈруго," ријеч, која одмах напомиње о духовном представљењу Господа Бога, које се усвојава циглом вјером Знате лисад, дјецо моја, шта значи та ријеч, којем се иочлње учење хришћанско? Даље долазе ријечи: „во единаго Бога." Казао сам, да по разуму нашему, који потврђује ријеч Божија мора бити да има у свијету један највиши и најсавршенији ум, који свим управља, мора бити да има једно суштаство, које је све саздало и уредило; а сада велим, да је тај ум само ј е д а н, то суштаство само једно, — „Један Бог." Тако и јесте. За