Школски лист

244

хришћанима, и то је с тога, што само вјера у Христа као Сина Божијега даје право именовати Бога Оцем, Ријечју „Отац" стављеном у наше исповиједање вјере, изражује се, као што се види, суштност науке хришћанске, језгра и основа науке хришћанске. Бог хришћански је Бог Отац свијех људи, а сви су л>з г ди његова дјеца. Тај Бог Отац, Кога нам је тако кротко и милостиво открило учење Христа Спаситеља, јзст б) и „В с е д е р ж и т е љ." Кад су незнабожци расуЦвали о Богу, једни од њкх тако су мислили, да је Бог, као највише и најсавршеније Суштаство. саздао све добро и да њиме управља, а све зло, све наше биједе и несреће, да је произвело друго суштаство, зло, Богу у свему противно. 1 ) Други су држали, да је Бог само саздао и створио све, а управу и чување да је уступио другим суштаствима. 2 ) Трећи су мислили, да је један врховни Бог раздијелио своју власт међу другима подчињеним боговииа, и држали су, да има засебан боггромова, засебан бог муња, особити бог бура, и особен бог кише, ватре и других предмета. Ј ) Та представљања о Богу не доликују Њеиу, јер ба по тима, представљанима био Бог слаб и неигоћан, пошто по њииа не управља свијетом Он Сам, већ раздаје своју власт другима, и има пред собом таких нредмета иа које се власт Његова не може простирати; не саглашавају се та предстаљања ни с разумом нашијем, и с отог их је и одбацило учење хришћанско. 4 ) Учење хришћанско рекло је и вазда казује, да ван власти Тога Бога, Којега ми исповиједамо, нема у свијету ни једне силе, напротив да је све подчињено Њему. Сунце, мјесец и све звијезде свршују свој течај по заповијести Његовој. Земља даје у своје вријеме пићу људима, звјеради и птицама свијема по заповјести и вољи Његовој. Сви људи, све биједе и несреће што се догађају људнма, јесу у власги Његовој. Он им даје добротворе, Он напушта на њих зле врагове или непријатеље, Он опредјељује вријеме живота, Он шаље казне, Он спасава од биједа и несрећа. Сви анђели и дуси стоје такођер под влашћу Његовом. Без Његовог попуштења ни сам ђаво не може ни једнога зла кобити и чинити човјеку.

Учење персидског дуализма. 2 ) Учење гностичко. 3 ) Учење грчко митолођије. 4 ) Сва та учења понављали су јеретици међу хришћанима; но сва су их побили црквени мужеви II. вијека. Ријеч „Вседержитељ" по свој вјероватности управљена је противу тијех заблуда.