Школски лист

243

људима као Охац, и живјети сред аих као шихов чувар, бранилац, старатељ. Но то су била само прорицања. Они су пак сами називали Бога таковим именима која су изражавала Божију вјерност, свемогућство, премудрост, благост (Јехова, који свагда јесте; Адонаи, Господ; Садаи, Крјепки, Свемогући; и др.) Кад је Христос Спаситељ сишао на земљу и јавио се у тијелу синовима човјечијим, и назвао их Својијем друговима, браћом Својом, онда су тек људи стали називати Бога Оцем, онда се је тек то име Отац узело употребљивати. А како то? На то одговара један од сљедника и ученика Христових, који вели, да ми вјером у 1нсуса Христа као Сина Божија постајејемо синови Божији по посинаштву. Тако и јесте. Вјером у 1исуса Христа као Сина Божијега приближујемо се к оиим Божанским савршенствима и врлииама које је Христос Спаситељ донио Собом на земљу и остварио у Својему животу. Сљедећи Његовој науци, Његовоме животу, Његовијем дјелима, сљедимо, гако да кажем, Божанствешш савршенствима, што су се потпуно показала у Гисусу Христу, и тим начином постајемо сунасљедници Христови и насљедници Божији (Гал. гл. 3. ст. 26. и гл. 4. ст. 5. и 7.) Крв Јисуса Христа, проливена на крсту, и Његово Божаствено достојанство покривају наше недостатке и слабости на путу којим идемо за Јисусом Хридтом, и ми се осмјељујемо те се обраћамо к Богу и називамо Га Оцем (Гал. гл. 4 ст. 6.) Како је важно то право, обраћаги се к Богу као Оцу, које нам је право даровао Христос Спаситељ, можете, дјецо мила, видјети отуда што смо, као што један ученак Христов говори, прије него што смо добили то право, били као робови (Гал. гл. 4 ст. 1.); а сад смо тако блиски к Богу као дјеца к својему оцу. Кад смо у невољама и злијем околностима, имамо право и можемо се обраћати к Богу с оном молитвом коју нас је научио Јисус Христос, Спаситељ наш, а та је молитва „Оче наш . . Важнога преимућства! Бог, највише, најсветије и најсавршеније Суштаство — наш је Отап, а ми грЈшни и недостојни људи — Његова смо дјеца! Сваћате ли сад, дјецо моја, важност ријечи „Отац," стављене у наш символ вјере? Кад су људи, који су нримали хришћанску вјеру произносили „Вјерују во јединаго Бога, а тада су престајали бити незнабожцима, но могли су бити Јеврејима, који су такођер признавали јединаго Бога: али кад су исповиједали „Вјерују во јединаго Бога Отца . . .," онда су већ постајали