Школски лист

242

ме победу, она се стара да све само са егоистичним оком гледамо, она нас гони да себе преценујемо, удаљује од нас сзаки пијетет спрам оног што је велико и узвишено, и тако и из народа безазленост обичаја и простоту и појезије искорењује ц у. бија и зато се укус за простонародном песмом, за појетичном скаском, побожном легендом наших предака, и занимљивом бајком, губи, а њих опет ништа не замењује." Тако пише један искусан немачки писац за Немце, а мн Срби ако и нисмо још да тог ступња у просвети дошли, до ког су н. пр. они, опет све ово на себе примити можемо, шта више ми смо још у толико несретнији што имамо певања, али од кога се стидети морамо. Зашто дакле певање и кад нас опада, није ми на горње речи ништ додати нужно, само ћу да овом приликом и то рекнем, да је веља жалост што покрај опадања народног певања и ми опадамо, и она пословица народна: како певамо, онако и цветамо! сасвим је на месту. "(свршиће се.)

ОБЈАШЊЕЊЕ СИМВОЛА ВЈЕРЕ за одраслију дјецу. Из „Воскреснаго чтенија" извадио Богдан Кузманоћ, парох Српскокларијски и члан консисторије Тамишградске. II. Дванаест чланова символа вјере ПРВИ ЧЛАН, Ми вјерујемо, мила дјецо, не тек просто „во једпнаго Бога," ноБога, „ОтцаВседержитеља,Творца небупземљи видимим же всијем и невидимим." Бог је дакле а) „Отац." Бога као Суштаство највише и најсавршеније знали су људи још у стара времена. У Јеврејскијем књигама од Божанства на иногијем мјестима казује се за Бога да све може, да све зна, да је најсветији. У незнабожачкпјех писаца необасјаних откривењем Божијим, Бог се такођер често представља као Суштаство које све може, које је најсилније и којега не постиже ум човјечиј. Но Бога, као Отца, стари народи, прије доласка Христа Спаситеља на земљу, нијесу знали. У Јевреја било је људи обасјаних Духом Божијем, који су само прорицали да ће некад доћи срећно и благодатно вријеме када ће се Бог јавити