Школски лист

241

сти не изобралсење, али шта ћемо за узрок да наведемо, што певањеу ошнте опада? На последак, мора се сумњати да садашњи век ни мало појезије у себи нема; а.ш то није истина, јер иојезија је миомирни дим тамјана, како за појединог човека тако и за деле народе. Да неби дуго о том сам мудровао, ево ћу вам навести шта од прилике један немачки књижевник и родољуб за Немце о томе говори, а то је славни њихов педагог Келнер: „Шта је ииаче него појезија, када старад замишљен у вечерњу румен гледа, када моиа из своје спаваће одаје удубљена у мислима у звездице погледа! Шга је друго но висока појезија каде верна општина која, било то у велелепно украшеној лаври, или у малој црквици сеоској, побожно се пред оним, што је најсветије, клања, или кад нас у лиснатој засенци шумској дрктавина од Невидимога потре се ? Зар ти не видиш појезију у животу невесте, матере, у животу детинства? Шта је друго но појезија, кад дете с цвећем, са јагањци и облаци говори, кад се у сну на анђеле осмехива? Та лепа богиња јесте свуда, само кад би ју ми видети хтели, и она би свуда у животу народном владала; кадајој неби млоге пепријатељске силе на пут стајале, „А које су силе то, и како се то збива ! Наш живот је врло разгранао, па за то је од дубине своје изгубио. Његово огледало је са свакојаким страстмау вечнострујећи сусретај долазило, па не може бистро сунце, месец и звездице, и небо плаветно у себи да сними. Мирна кућа и поверљнви круг породични још њих врло мало задовољавају; све то тража ванска уживања и весеља, све се то одало политици, место поверљива ириповедања заузеле су сада страстне игре и картанија; данашњим даном само се за две. пароле знаде, а то су: благостање и уживање," прво за то, што то ово друго изискује, и као што парна кола на гвозденој глатко^и брзо напред хује, тако данашњим даном, све за њима трчи, не осврћућа се нигдар у висину. „Сујеверје се са највећом жестином и из најудаљенијих кутића гони, и ми због тога постадосмо стармали, препаметни. Сада млоги вјерују само у оно, што се рукама опипати може, релиђија и сујеверство сада су код су млогих две речи што једно значе. Ми смо постали врло изображени, и то све на рачун срца и лепих нада, али за то иам бива као и онима хемичарима, који у својим лабораторијама, знају злато растопити ал га незнају створити. Наша дневна литератЈфа, приправила је већ евеиу то-