Школски лист

240

иалазио. Као што је онда жељан књиге са највећом вољрм сваку српску књигу која би изашла жељно дочекао, исто тако јс са одушевљењем и сваку несму која се певати почела, сусретао и одушсвљено певао. То беху понајвише песме без полета^ хаос смешаних мисли понајвише без смисла, са каквом туђом или изврнутом народном мелодијом и опет су радо певане, па и сада се млоге од њих радо певају. Узмите ма који од старнх наших календара, па ћемо ваздан такових наћи. Ето то су те грађанске песме које су по себи сасвнм ништаве, и опет су се радо певале. Између њих врло је мало наћи такових , које су од веће вредности, али шњима хтео је наш грађански сталеж да у вештину корачи, хтео је да се попне више, па је пао ниже, него што је мислио да је пре тога био. III. Ја сам рекао да новија народна појезија опада, да своју унутрашњу вредност сасвим губи. Ја сам рекао да се и грађанско певање мало по мало преживљује., па може бити, да ће ме когод запитати, какво певање онда данашњим даном мах отима? — Управо рећи никако, јер, дочим се досад у свакој кући од јутра до мрака хорила весела песда, дочим се до сад тресао до и гора од веселог певања, да дочим је до сад лепа песма зачин сваког српског весеља била, сад ил се никако непева, ил се пева скаредно, што је на сваки начим још горе од оног првог — Често сам слушао у каквом вишем друштву старе наше отмене Српкиње де седиве говорећи: „док смо младе биле, ми смо се дичиле са певањем, а сад замоли ма коју српску девојку, да запева, она ти одмах вели да незна. јер се стиди српског певања!" Ово је сушта истина и ако се кадкад случило да би који од Омладине запевао једну од наших старијих изврсних народних иесама; на иример: У Омера више Сарајева, или Осусе небо звездама и т. д. бивао је обично као прост и неваспитан, од отменог српког друштва исмејан, а н. пр. запевати: Роберта трувадора ил друго што је туђе, сматра се ту као изванредно, и то не верујем за то, што се баш вештина љуби, него што није наше. У граћанском реду, као што сам већ рекао, непева се такође онако као што се пре певало, а прост народ што пева, боље би било да и не пева, јер ни србске просте девојке несмеш слободно слушати кад певају, што нису песме чисте и целомудрене. Код српског простог народа морали би за узрок томе наве-