Школски лист

288

један охац (Димитрије Ростовски) говори, да је као Бог душа наша, по тому, што, једна будући по природи Сјвдна у нашем тијелу), влада тројственом силом, памећу, разумом и вољом. Панећу уподобљава се душа Богу Оцу , разумом Богу Сину, Б0.50а Богу Духу светоме. И како у светој Тројици три лица нвјесу три Бога; но само један Бог, тако и у нашој души три речене силе не састављају три душе, но једну. *). Још су усинали примјер од сунца, које, премда једно, има при себи лучу сунчану и свјетлост; од дрвета, које има коријен, стабло и род; од ватре, блеска од ве и топлоте њезине, и од других подобнијех предмета. Но за све те прилике и примјере говорили су оци цркве, да се њима истом само као приликама и примјерима представља тајна свете Тројице, но не разјашњује св. Та три непостижива и нама неразјашњива лица, Отац, Син и Свети Дух, по божаству, могућству и сили, равна су међу собом. „Какав је отац," говори се у једном старом исповједању наше цркве, „такав је Син, такав је Дух Свети. Отац је Бог, и Син је Бог, и дух Свети је Бог." Но по личним својијем својствима та су три лица различна. „Отац", продужује исто казато исповиједање, „ни од кога није створен, нити саздан, нити ро!>ен; Син није ни од самога Оца створен, ни саздан, но ро^ен је од Њега; Дух свети нити 6 од Оца створен, нити саздан, нити рођен, но Он исходи од Оца." 2 ) Или другчије: „Бог Отац не рађа се н не исходи од другог лица, Син Божиј прије свијех вијекова рађа се од Оца, Дух Свети прије свијех вијеков^ исходи од Оца. 3 ) Сед можете, мила дјецо моја, схватити, по чему у нашеиу сим."олу вјере уз учење о Богу Оцу има још и учење о Богу Сину и о Богу Светом Духу. Учење о Богу Сину и о Богу Светом Духу саставља суштност или језгру учења хришћанскога. Ја сам вам споменуо, да су за Бога, као ј е д н о највише и најсавршеније суштаство, знали добро Јевреји, па у неколико и незнабошци; но за Бога као оца, који рађа Сина и изводи Светога Духа , нијесу знали ни незнабошци, па ни саги Јевреји нијесу знали добро.*) Незнабошци, који су жиРознск, стр. 292. г ) Символ, познат под ииеном светог Атанасија Александријскога. Види Руски „пространннМ катихизисг," чл. 1. Свети Јован Дамаскин говори, да се јединством јестаства савршено руши лажно мњење незнабожаца о мноштву богова, а исповиједааем Слова и Духа учење Јеврел. (види „Точн. излож. прав. вЈрн," кн, 1. гл. 7.)