Школски лист

289

вјели до рођења Христова, које није обаејавало открииење Божије, држали су, да не може бити, да Бог, као једио највише и најсавршеније суштаство, Саи свима управља и располачсе; они су мислили, да мора бити да ииају друга суштаства, Њему равносилна, која свијем управљају и за све се старају. 1 ) Но они нијесу знали, да ли се заиста таква суштаства налазе, да ли доиста имају, и чиме се управо брину. Тим су мање могли представити себи, да би једно од таковијех суштаства могло сићи на земљу и јавити се у обличју човјечијему. Јеврејима, које је обасјавало откривење Божије, обзнањивао је Бог, да ће бити вријеме, кад ће доћи на земљу Месија, Спаситељ свијета, доћи у тијелу и крви човечијој, родити се од Дијеве, пострадати и умрнјети за људе, васкреснути, вазнијети се на небо, и на мјесто своје инога Утјешитеља послати људима, Духа Светога; но Он им је откривао све то као које ће се тек кадгод извршити. Јевреји нијесу могли јасно представити и појмити, како ће то бити, у каквом ће одношају то лице, које ће доћи на земљу, бити преиа Богу Оцу, како ће се јавити и како ће наставати у људима Свети Дух. Све је то разјаснио тек долазак Христа Спаситеља на земљу. Учење о Јисусу Христу као трећем лицу Свете Тројице , открило се је онако јасно, да га је ум човјечиј могао појмити, тек пошто Се је Спаситељ родио у тијелу. Вјера се стала називати хришћанском, такођер тек од времена смрти, васкрсења, и вазнесења Христа Спаситеља иа небо. С тога, ако не знамо и не исповиједамо 1исуса Христа и Светога Духа, или ако знамо и исповиједамо друкчијеа не како заповиједа црква Христова, не можемо бити истинши и добри сљедници Христови, нити се можемо и називати хришћанима, јер је само онај човјек сљедник Христов, хришћанин, који исповиједа и слуша Христа. Ето узрока, зашто у нашем исновиједању после учења о Богу Оцу сљеди учење о Богу Сину, и за што ће сљедити и учење о Бегу Духу Светому. А шта нам говори о лицу 1исуса Христа наше исповиједање, које су углавили на једном сабору њих 318, а на другоме њих 150 отаца, искуиивши се из свеколике тадашње цркве ? „И во единаго Госаода . . . " Тако се започиње

') Представљење Пдатоново о Божасгву, и учење Јеврејсконезнабожачких ФилозоФа о логосу (Слову) лред рођењем Христовим.