Школски лист

32!

кеса. И рече иу: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: господару: ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао! Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд узимашшто нијесиоставио, и жњешштонијеси сијао. А господарму рече:потвојием ћути ријечима судити, зли слуго;знао сидасамјатврдчовјек, узимам што нијесамост авио, и жњем што нијесам сијао: па зашто н и ј еси дао м ој ега с р е б ра трговцима, ија дошавшипримио бих гас добитком? И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесуиподајтеономе што имадесет кеса. Ирекошему: Господару: он има десет кеса. А он им одговори:јер вам кажем да ће се свакоме кои има дати: а од онога кои нема, узеће се од њега и оно што има. А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведнте амо, и исијеците ихпредамном" (Лук. гл. 19. ст. 12.—27). Један човјек од добра рода тоје Сам Господ наш Јисус Христос; одлазак његов у даљну земљу да прими себи царството значи вазнесеније Господа Спаситеља на небо да као човјек прими царство над свиме што је на небу и на земљи; имање кесе сребра, које даје своијем слугама— то су његови Божаствени дарови, Његова наука, ГБегова Божаствена благодат; слуге — то смо свн ми хришћани. Смисао васцијелој тој причи ово је: Господ наш Јисус Христос, вазносећи Се на небо. оставио нам је Своју науку, Своју цркву и у њојзи Божанствене дарове, а на то, да их ми употребљујемо, да се ми њима користимо, да ми њима управљамо свој живот. А кад прође неко вријеме за које ми незнамо колико ће бити дуго, Он ћв доћи као цар од неба и од земље, и као цар дозваће к Себи све „мртве и живе 4 , да види, како је ко употребио Његове дарове, а оне међу нама, који су се добро користили Његовијем учењем и даровима, те су од времена до времена све бољи и бољи постајали, све већма и већма напредовали и утврђивали се у добријем наукама, и наклоностима, Он ће наградити најбоље; оне, кои се нијесу тако ревностно и добро користили Његовијем учењем и даровима, али су се по могућ-