Школски лист
380
Досада е на србском езику веома мало кнљига природописних и природословних. Од природописних препоручуемо свакоме учителго да набави Дра Вука Маринковића обширни природопис са природописним атласом, а употребити се може и природопис од РаФа за д&цу, кога е на србски превео поковни 1оаким Вупћ под насловом „бстествословне". Од природословних кнвига у свое време врло е валана била Фазика ОгоикошЉева, с кошм се и данас учителБ ради свое иомоћи послужити може и кол е особито по томе добра, што се у нбон наочигледно и популарно показуе глупост и нчштавило коекаквих суевЈрства што се и данас шш у нашем народу налазе. Од нових физика валлло би да сваки учителв набави Физику за гимназие у СрбЈи и Физику за висше девоачке школе од Е. ЈосиФовића. (Обадве могу се набавити у кнвижарама Београдским, а тамо се добити може и Маринковићев природоаис). Са овдћ споменутим кнБИгама могу се учителви наши за нужду послужпти, а СЕаки учителБ србски, кои разуме немачки, неканабави кивиге 1п $о1ЕЗ|'фи1е, ђоп Јоћа -ппез Сги^ег и @фи1е ђет од истога, панека се из нбпх брижлБИво поучава, како у природословлго, тако и у начину, коим се природословни предмети у народноб школи предавати имаго, да их д4ца што лакше и што бол& схватити, и на корист у практнчном животу употребити могу. Како наш србски народ нопаивише од землБод4лства и сточарства живи а послове свое тш и данас по старински ради; то учителБи и свештеници наши имали би за дужност свого сматрати поучаванб и упућиван! младежи и простог народа у разумном на природним наукама основаномземлБод§лству и сточарству. У том погледу први е код нас почео радити Павао Бибић нам$стник Меленачки, кои е много година младеж тамош1њу у каламленго обучавао. Исто тако е похвале достоино д^лан$ госп. СтеФана Ковачевића пароха Елемирског, кои е, као што сам слушао, велики део порге Елемирске у наВл^пшу питому башту преобратио, у кошИ младеж тамошнБу каламленго и у обште баштованству практично учи. Нека се на ове врстне мужеве угледе и остали свештеници и учителБи народни, на нека што пре порту и школску башту преобрате у разсадник и сбмениште, гдб ће се дћца србска наочигледно и радећи учити обд4лаванго не само баште, него у колико е могуће и осталих струка землБодћлства. Свештеници и учителви по селима, и на салашима наншм могли би особито своим прим4-