Школски лист

379

и занатлш нуждна. (Ово се особито у повторноИ школи радити има. е.) наИнуждние о плиношша (гас) наиме о кислићу (оху«-еп) водићу (ћу(1го§-еп), у.глићу (сагђошит) и гушлћику или загушићу (аго<:); о горенву и угл4ноИ киселини, о врешо винском, оцатском (сирћетном) итрулежном, о нишадору или амонинку, с поукол о ћубрету као о наИболвоВ храни за растииб, о различитим врстама ђубрета; о ђубришту или сметишту, о мешааву различите врсте зеилЈз, и о храни животинвскои. ж.) иааослБдку овамо спада и поука о животу чов$чием; о три главне жавотне (вмталне) роднћ наше, наиме о дисанк), течаго крви и свариванго, са саветима о чистотИ и ум§рености, послу и одмору, о чуванго здравлн и неги у болести, о унливу храие, одела и стана на здравл!;, кои се сав4ти учећои се младежи и простом народу што чешће давати имаго. Држим да нема разборита човТзка, кои би држао да овде мздожена зиана из ириродословлд и природописа нису народу нашем по све нуждна. Доиста знана су та данашнмш даном у нашим околностима свакоме нуждна посгала, а но вреиену бит ће она 10ш нуждниа и без нбих неће моћи наш народ у овим краевима обстати, него ће морати проиадати, као опо што у Америци старосћдиоци проиадаго са свое глупости, дочим се дошлаци множе и богате, са свога знанн и вештипе. Ма се дакле своНски старати имамо, да гореиоменута наИнуждниа основна знана из природних наука посредством обичне ал особпго средством повторне школе постану своином свегколиког народа нашег и да му она послуже на здравл4 и очвршћеив, наосвћшћен4 и просв-бћен^, н на приумноженб материалнога благостани. Речеио е већ еданиут мало пре, да све оно што се из природословла учи, показаги валн младежи у покушаима, кои се иред нБима чине и у разговору с ивима, па онда покушае те мале прилагодити вала на понве прпродне, и у-пућивати учепике да из иокушаа наших и природних поавл4нн, сами дознаду ириродни закон, на коме се дотични поави осниваго. Лриродне науке у свезу вала шточешће доводити са обичшш свакидашнБим животом, аиарочитоса домаћим, землводблским и занатлиИскам потребама и раднама, а помоћу природословла требпти вала мало по мало оне празнов4рице, што се у народу налазе и што су по здравл&и нааредак народни убитачне .