Школски лист

378

Школског Листа од 1868. године сгтоменута е збнрка спиндлерових Фнзикалних апарата, кол се код Шиидта уредника Шко.т ског Листау Дармштадту, преко сваке пештанске и бечке кгњнжаре добнти ;може. Збирка та стои само 11 ф . Она бн се дакле за сваку нашу школу лако набавити могла а многи се покушаи могу са обичним куНнским посуђем, меуром ил раденичким алатима показати. Ови су предмети што се у наВстарием разрсду народних школа и у повторноН нлродноИ школи из природословлћа учитн имаго : а). 0 ваздуху. У овом погледу може сваком учвтелго нашем врло добро послужити 36. лекдиа из науке гледана (види велико упутство за букварске науке стр. 185—196). Само нска све што е тамо наведено сваки добро проучи тамо споменуте покушае нека пред д^цом чини, и нека их упути, да н опа сами под н^говим надзором то исто чинити покушаваго. К овоме има се у главноИ школи додата поука о тпскомћру или барометру (види читанку за IV. разрсд.), а по себи се разум г 1> да барем у главним школама ове справе мора бити. б). о води, о извлаченго воде из бунара, о шмрку о водоводина (чесмама) и водоскодима, о натегачи и теглици и о шприцалБкама. (види вел: Упутство лекцин 37.) в). о топлоти, о топлом^ру или термометру (види читанку за IV. разред) о грианго соба и о куванго: о пари и о испараванго, о роси, мразу, инго, магли, облацима, киши, сн&гу и тучи; о обтоки и преображанго воде, види за све ово вел. Упутство лекциго 37и читанку за IV.разред). Затим долазн поука о снази и о употребленву паре за покретанћ строева, у паробродима на жел&зници, у парним млиновима и у землводблскоИ радшш кад се ова у великом обиму води. г.) наЈшуждние из науке о св4тлости и о с4нки, о ширенго и преламанго св&тлости, о бонма, и о дуп; о издубл^иим и испупченим стаклима, и о св^тлопису (ФотограФ1и). д ) о мунБости, мунБИ и грмлнвини, о чуванго од грома н о мунБовођи; о магнету, о магнетксаном челику и о комнасу, с поуком о телеграфу. (внди читанку за IV. разред.) е.) уз уиотреблаванб наиобпчншх оруђа за раднго и олакшицу у механичким пословима, као што су: полуга или ћускин, колица са едним точком, вага, (теразие и кантар), чекрк, точак за подизан$, палпе шараф и т. д. наочигледно се тумаче д^ци основна начела механике, у колико су она свакоме тежаку