Школски лист

— 54 —

34., него га сматрам као попунење истога плана на основу доцније донесепог државног законског чланка 18. од год. 1879., према коме се на сваки начин има удесити нови наетавни план за наше народне школе у Угарској, што га школски савет ио иредходном вјећању и закључку у идућој својој седници сачинити и издати има. Но пошто се овај нови наставни нлаи заједпо са ирипадајућим распоредима часова неможе на брзу руку израдити, и тек би у иочетку следеће шк. годииеуживот ступити могао, а државни надзорници школски, — као што ми је из искуства познато, — обилазећи паше школе по добивеном упутству изискују, да се очигледна настава и мађарски језик но смислу мнннстарске паредбе од 29. јупа пр. г. учи и иредаје, чудећи се што учитељи наши преко својпх власти ту наредбу добилп нпсу н што но њој нису у стању поступатн; с тога у интересу опстанка наших школа и за избећи свако закаснење, које би школама нашим веома шкоднти могло, слободан сам најпоиизиије предложитн, да изволи високи школски савет или президијално или из прве своје седнице издати нривремено упутство еиархијским школским властима: бачкој, будпмској, темишварској и вршачкој, да се, по смислу горе споменуте високе министарске наредбе, усвима вероисповедним школама нашим уз брижљиво учење матерњег језика има и мађарски језик, почевши од другог разреда, у свима старијим разредима учити. Особпто пак да се учитељима упутство даде, да очигледну иаставу са вежбањем у мишлењу и говору на матерњем језику у 4 седмична часа од сада ие само са ученицима I. и II. него, — по изричиом захтсву горње наредбе, — и са ученицима III. и IV. разреда брижљиво предузимају, вежбајући при том децу не само у правилном говору на матерњем језику, него учећи пх да нмена стварн, што им се ноказују, знају и на мађарском језику казати, а за тим да изведене