Школски лист

— 92 —

лооно стање тамошњих српских школа. Школски одбор неће да набави ни најиужније стнари за школу, нема никаквих учила, никакве књижнице, иа ни икона светитеља не краси школе у Сарајеву. У школама се не учи ни срнска повесница. Па и сами нерсоналии одношаји учитеља одн. учитељица нису какви треба да су. Како су Сарајлије ио њиховој љубави нрема просвети познати у целом српском народу, то се уздржавамо од репродукције целога дописа (који нам је дошао од уважене особе), а очекујемо од свести сарајевских Срба, да ће настојати, да се споменуте мане што скорије уклоне. (Школе у хрв. слав. крајиии.) оакон од 10. Фебр. 1880. о некојим променама крајишког школског закона добио је превиЈпњу потврду. По истом нрииада нраво наименовања учитеља у комуналним школама по градовима и селима, њихово премештање и умировлење као и отпуст из службе главном заповедништву у Загребу. Учитељи се именују на основу предлога градског или месног школског већа, које се има и у случајевима нремештања, умировлења и однуштања саслушати. Пет процената свију учитеља и учитељица у хрв. слав. крајини добијају нлату од 500 ф ., 15° „ добијају 450 ф ., 20" „ добијају 400 ф. а остали 350 ф . Подучитељи и номоћни учитељи добијају 60°',, најмање плате. Ако нема стана у нарави, добија учитељ 100 ф., иодучитељ и номоћни учитељ 60 ф . станарине. Петогодишњи донлатци иовишују се по новој плати. Равнајући учитељ или учитељица добијају на четворо-разредним школама Функционални доплатак од 100 ф ., на троразредним од 50 ф . на годину. Сав трошак на школске потребе подмирује се за све сеоске онпггине заједничким школским наметом од 20 °| 6 ординарија и изванредног нриреза изравних иореза, а за градове као и досад из ирихода градских олштина. Овај закон стуна у креност 1. јан. 1881. (У женско.ч учитељишту у Дубровнику) беше д,ва наставна језика: сриски (хрватски) и талијански. Тај утраквизам укинут је, како се „Нгу. исНе1ја" јавља, министарском наредбом од јан. о. г. у корист српског језика. (Школски музеум) основаће се о трошку владе у Брислу у Белгији. Састојаће се из два оделења: у првом ће изложити влада домаће предмете и ствари, које јој пошљу друге владе. У другом оделењу биће смештени нредмети приватних учесника и иојединих завода. (Школски одбоџ у Ђурђвву) изабрао је тамошњег учптеља г- Ј. Ајдуковића за управитеља месних школа. („Родољуб."