Школски лист

— 93 —

КМЖШИ ПРНКЛЗН. 12. Хогпа оЈтка. РпгеЛш МИап Ко1>аИ, исЈ4е1ј кг. ши^ке ујеиБаопЈсе гг 2а§теБгг ј ргауг с1ап ћгу. ре<1 а«■ о»)јзко- пјГ2еуи<»«-а з1)0га. 2аоте1з. Как1ас1а 1 и у . реДагогНвко-кппиеупоеа зТзога. 1879. 8° 237. Цена 1 ф . 40 н. Ово дело је шеста књига књижпице за учитеље, штоје издаје хрватски педагогијско-књижевни збор у Загребу. Из скромнога ночетка развило се ово друштво неуморном ревности неколицине његових чланова и моћном потпором обеју земаљских влада у припознат педагошки центрум, који данас распростире ио целој земљи свој благодетни рад с' најленшим успехом. Исто друштво издаје ваљано уређивани педагошки часоиис „КаргеЛак," који 3 пута на месец излази. Да празнине у педагошкој литератури исиуни, датило се оно још издавања књижнице за учитеље и књижпице за младеж. Осим дела, које приказујемо и којег наслов значи исто што у сриском очигледна настава, изађоше од књижнице за учитеље још и ове важније књиге: Коменскога дидактика, „заблуде узгоја" од Мијата Стојановића, „Кратко искуствено душесдовје" (изашло већ и у 2. издању) од Басаричка, „Школска дијететика" од Кленке-а, и „Штатистика народнога школства у Далмацији, Хрватској и Славонији," а батн сада се нггампа педагогија од Басаричка. Што рекосмо о г. Милетићу ,(бр. 4.) као српском учитељу, то у пуној мери вреди и за г. Кобали-ја као хрватског учитеља. Он је уираво урес загребачког учитељства. Рецензентје имао пре некОлико година ирилике, да присуствује раду г. Кобали-ја у његовој школи и мора исноведити, да је изнео из ње најлеиши утисак. Цео рад гвегов зрцали се у овој књизи, што нам је пружа, па ако и овде гге одобравамо нревзлику оншириост, то ипак разноврстност нредмета чини, да задржи до краја заслужени интерес за практичког учитеља. Да ли очигледна настава треба да буде самосталан предмет, о том су мнења међу недагозима подељена. Од новијих немачких недагога нротивни су томе ГреФе, Вурст, Дистервег, на и Кер, који вели, да сва настава треба да буде очигледна, те не треба засебне очигледне наставе. Али не мање нознати иедагози као што су Рихтер и Дитес одлучио су за очигледну наставу као самосталан предмет. Уз последње иристаје и г. Кобали. Пишући своју књигу за школу, држао се он строго реда, који је означен новом хрватском „иочетницом" и „букваром" за комуналне српс-ке школе у Троједници. Уз поједина веџбања додао је иуно опомена. пра-