Школски лист

— 163 —

ду, ја сам наумио, да говорим данас о том, како не треба да се ради у школској настави, надајући се, да ће потом искуснији чланови овога збора саопштавати редом, како треба да се ради у основној школи. Може ко запитати, за што да се бавим оним, што не ваља; зашто не бих п сам изнео оно што вал>а. На то одговарам ово: ја полазим од иостојеИег стања наших школа, а ово је стање—на жалост — већином неповољно; — стање у ком се налазе наше основне школе у готово свима крајевима српским, већином је жалосно. Свуда има сметња просветном напретку масе народа српског: у Црној Гори смета ратно стање и сиромаштво, у Далмацији талијанштина и хрваштина, у Хрватској п Славопији — великохрваштина и католицизам, у Српској Војводинп п Мађарској смета насилна мађаризацпја, у Босни и Херцеговини смета еад немштина и хрваштина и још много што-шта, у Старој Србији смета турски Фаиатизам и грчки Фанариотизам, а у кнежевини Србији долазе сметње поглавито од пеудесног уређења школа и од нестручности многих школских радника (овога — разуме се — има и у другим крајевима српским). Ја ћу овде изнети само ову иоследњу врсту сметња, или управо иоследшџ њене. Ја ћу сад говорити о зг школској наст ави. Да видимо најнре, шта значи механизам у обичном смислу. — Механизам у правом смислу значи унутарњи састав неке мехаиичке сираве или машине. Снагом и покретом машине ради се нешто и постизава се известан успех. Но машина се не креће сама и не ради сама, као човек и животиња; иего је човек мора покренути и мора уирављати њом, да би ностигао извесну цељ, — дакле она иема воље за рад. Машина и не осећа, шта бива с њом, и она не зна, шта ради,она дакле нема ни осеЛања ии свести.