Школски лист

— 164 —

Сад да видимо, шта значи школска настава. Значи давање неког знања ученицима, значи усавршавање ученика поглавито у знању, или друкчије — значи настављање дечијег искуства по извесном плану, на вештачки начин и вештачким средствима, или још друкчије — значи занимљив разговор између учитеља и ученика (у школи), којпм ови последњи допуњују своје искуство и усавршавају своје знање. Дакле и овде се ради нешто, и овде се иде за неком цељу и постизава се известан успех. И овде има покрета (и телесног и духовног), и тај покрет долази такође са стране, долази од (искуснијег и савршенијег) човека; и овде има управљања са стране —- као и код машине. Но овде у наставп — она справа или машина, која се креКе, која ради и која се управља према извесној цељи, има, и осеКања и свести и воље, као и онај човек, који је уиравља (само у мањој мери), — ово је жива машина која се и самостално креКе, а оно је мртва машина, коју људи покрећу. У том лежи главна разлика између рада механичког или машинског (машиналног) и између рада разумног или логичког. С (мртвом) машином може човек радити што хоће, а с човеком , макар и не био довољно развијеи, не може се радити што се хоће, — и што би се могло, не дозвољава се. — Заборавити на ту разлику у настави и ноступати с ученицима, као с каквим машинама, без сопственог покрета и рада значи механисати наставу, а такав ноступак (и такво уређење) зове се механизам у настави. Где год учитељ ради с ученицима тако, да није у стању да развЦје њихову свест и самостално мишљење, да пробудн у њих извесно осеКање и трајно расиоложење и да им покрене вољу на сталан и самосталан рад, — ту влада механизам у настави. — Механизма тога има у сваком наставном предмету, и редак је