Школски лист

— 167 —

кар тада нешто даје постићи, ако се по том начелу- уздржи, да је овде 1.) вежбање 2.) вежбање и 3.) вежбање нужно. Сваких осам ил четрнаест дана задавати по једну писмену задаћу користи толико, као и ништа; само свакидашњим вежбањем могу се повољни успеси постизати. А хоћу ли још коју рећи о рачунању ? Онда бих желео, да се мање задаје великих примера, које деца по читав сахат израђују и боље је да учитељ понос тражи у томе, што ће у једном сахату задати деци за решење 100 лаких и практичних примера, али јасно и епзактно. Настава у рачуну — особито у тако званом напаметном рачупу — налази се данас у прелазном стању, био томе узрок, да за нове мере није потребно напаметно рачунање или тражили узрок у томе, што је учитељ пређе са својом децом рачунао, дочим сада рачуница у рукама то место заступа, а учитељ само Фацит сравњује: доста, Факат је ту и иште озбиљна размишљавањаУ опште желео бих, да би се мзрачунавање и прорачунавање опет више наглашавало. Ја бих могао још о многом којечему говорити и показивати, како би се и мишлење имало развијати. Но само ми једно дозволите изрећи, да је темељно знање куд и камо боље од многога знања, и да при многоврсној настави темељитост рамље. Овде се ради о томе, да се савлада највећи ненријатељ људске среће, да се отклони лудост, предрасуда и заблуда, ради се о јасном мишљењу и оштром схватању стварних односа, ради се о освећеном образовању духа и о опредељењу људскога рада, о васнитању за рад ! Али с тога бих и захтевао још нешто друго : Нека наша деца не уче само мислећи радити и радећи мислити, него да се настава тако удеси, како би јој се деца радовала, те с радошИу радила. Не треба само разум, но и дух образовати. А како ће се то иостићи ? Данас има у свету толико мрзовољних људи и толико кукавних назора, да је у истину од важности, да се одговори на питање, како бисмо сами себи и нашој младежи добру вољу очували, која нас као благи анђео кроз тегобе нашега живота нроводи. Погледамо ли овоме иитању побоље у лице, то ћемо приметити, да је и овде, до душе, разумна радња темељем благословене радости, но да к томе још нешто друго мора придоћи: на име усаегаан рад. Тек успешан рад рвзвесељује човечије срце. Где усисх рада оскудева, ту оскудева и задовол>ство. Постарајмо се, дакле, за то, да нам деца увек од свога рада прави усаех имају, на да тај успех и опажају. Не дајмо им за то ни-