Школски лист

— 184 —

ља и без молбе; а о вишим каквим потребама онајош и не мисле. Оеим тога, деца не разумеју садржину молитава, иа зато у њимаие могу тштани осећати. А шта је молитва без осе&ања 9 Механпзам —и ништа друго ! За децу није ни систематично излагање религијско-моралне науке, као што је у катихизису, и за њих није још ни историјски развитак такве науке, коју још и не познају довољно; а међутим све то уче и мораим сепредавати! Паштаје последица тога? Оеаје очевидна; видимо је и у основним и у другим школама: носледица је — религијски гшдифереитизам (равнодутиност према цркви и њеним установама) и још нешто горе од тога, јер је последњи резултат негативан, — он се састоји у одрицању и омаловажавању и Форме и садржине овога предмета. — Томе нема лека, док год се самим стручним радницима школским не остави, да они решавају, шта ће доћи у школу и како I«о се учити. А докле се људи буду присиљавали, да раде нешто, што се неслаже с њиховим уверењем, донде ће бити и механизма и—индиФерентизма. (Наставиће се.) НАЈВИША ЗАДШ ШКОЛЕ. (Свршетак). Уз то мора још нешто доћи. Истинска веселост и радост, текар су онда у некој школи, кад деда увиде, да их њихов учитељ од срца воли. Кад је мали петољетни Моцарт свога учитеља запитао: „Волиш Л!1 ме?" и на своје иитање није добио одговора — горко је плакао. А тако је још и данас. Деца имају веома ®ину свест за љубав свога учитеља ! Они тео/се ка љубави ; јер их је Бог за љубав створио. При том није нужно, да им учитељ речима своју љубав засведочава; јер у којој школи обитава љубав, знају то деца и без речи; ту може бити учитељ строг, веома строг, и деца ће га оиет волети. Од великог је успеха љубав особито тада, ако је конзеквентна и кад се са сираведљгшошЛу удружи. То се опажа особито приликом Шштиговања! Само онај учитељ има право да каштигује, који то из љубави чини. Да како, да је истинску љубав и праву веселоет у некој школи моћи наћи тек тада, кад је учитељ сам