Школски лист

— 185 —

с иуном љубављу учитељ и кад га звање његово доиета весели. Највећи неиријатељи успешнога учитељскога рада увек су били незадовољство и душевна нерасположеност. Где се љубав с разјареношЉ/ проповеда, ту нису ни деца ни учитељ добре воље. Радо донуштам, да је нозив учитељски у разноликом обзиру врло тежак позив и да се исти не може довољно наградити ни новцем, ни чашћу, ни штовањем; али ја не Могу сада, па никада одобрити, да ће учитељ свој ноложај нобољшати мрзовољношћу и да ће више постићи или да ће си више штовања прибавити јавним тужаљкама, које га често само понижавају. Ако је учитељ у свом срцу нотакнут весељем, ако радо и са љубављу ради, онда ће то прећи и на децу, онда ће и она радити с вољом, тада ће стећи и родитељи интерес у гаколи и тада ће он правити „морална освојења", којима ће и себи и целом сталежу евоме подићи опште иоштовање. Да саберем све, што довде рекох прегледно у ово што иде. 1. Што је нашој народној школи сада у нрвој линији нужно, то је строг заит и строго морално васгмта/ње ка истинитости, иоштењу, савесности , ка пристојном понашању, ка иијетету и ка искреној побожности. Где се овај утицај на морално васиитање занемарује, ту интелектуални рад личи светлости трулога дрвета, које у мраку, до душе, светли, али не греје. 2. У другој линији нужна је нашој младежи добра настава, така настава, која ће децу свестрано у запетости подржавати, која ће децу за рад васпитати и у раду вежбати. Особито се мора у нашим школама велика важност полагати на оштро, логично мишљење и на коректан изговор. Није доста да деца наставно градиво само добро схвате , него ваља да га науче и иравилно иредставити. Ово задње је особито важно! Ово су опште реченице, које ће, надам се, учитељи одобрити. Од испуњења истих зависи успех учитељскога рада и благослов њихова иозива. Буду ли се деца но овим начелима образовала, онда ће народиа школа испунити своју мисију, тада ће народно образовапе у истину довести до народног благостапа и до народне среИе, тада ћемо добити грађана и хришћана, који ће бити принравни за „свако дело благо". Н.ека би учитељи ове моје речи тако пријатељс-ки иримили, као што их ја мислим, и нека би при доконим часовима о њима размишљали и к своме их срцу приљубили. Речи: за ■народ свој! нека нам буду застава, око које треба да се прикупимо. Из љубави к народу свом треба да се и са школским властима нашима слажемо, а да своје иоштено и савесно вршимо,