Школски лист

— 199 —

(са два састојка), ни но муке, него ту нма из свију наука но нешто, и што је најгоре, ни то гшје узето из сриске књижевности, него је преведено из страних литература: ето већ само то даје повода механизму.Но поред тога има још и чисто учитељског механизма. Неки учитељи мисле, да се сви чланци у читанци морају редом прелазити и да се несме ништа прескочити; а међутим распоред чланака никако неодговара распореду целе наставе у једном разреду, — и то је већ механизам. А још је гори механизам то што деца читају неке чланке по 10 и 20 нута тако, да их већ науче на намет, а често не разумеју ни једне реченице у њима, нити се учнтељ (учитељка) сећа, да их задржи код сваке реченице или код сваког одсека, па да их пита за садржину, и да ову протумачи. Тако нека деца у I. и II. разреду науче неке чланке иа памет самим слушањеж , кад други читају, пре него што науче да их читају реч по реч; па кад се такво дете прозове да чита, оно гледа у књигу и показује прстом у њој, али не онде, где чита, него од прилике погађа,а чита на иамет! А кад се запита, где је то што чита (нарочито кад погреши негде), оно не зна да нађе. Куд ће већи механизам ! Паметан човек и говори и пише и чита само оно што разуме , — а од дег^е се тражи често, да говоре, да иишу и да читају и оно што не разумеју ! Зар то није механизам? — Ту не помаже никакво извињавање, као да ће то деца с временом разумети ; јер што не разумеју сад, то пе ће ни иосле само по себи доћи, него или се не ће никако знати, или ће се дознати на други начин и другом ириликом — осим школе. То је тако исто, као кад се неки стари учитељ хвали, како су његови ђаци постали министри, владике и друга велика гоепода, — као да је то његова заслуга ! А шта да кажем о декламовању ? Та ту тек има