Школски лист

— 282 —

младежи ? б) из новеснице: У ком одношају били су Млећани течајем векова нрема Хрватима? в) иа земљописа: Јужно-хрватска височина. г) из Физике : Што је ваздух, које су му хемички саставци, те како се може деци доказати, да је ваздух тело? д) из рачуна и геометрије.: Лондон има 2026'46" занадне, Беч 14о2'3", Загреб 13°45' источне дужине од Париза : колико је сати у Лондону, Паризу и Загребу, кад је у Бечу 12 сати? — Глава шећера има облик купе, којој је нречник основе 32 цм. а висина 58 цм.; колико се плати за главу шеКера, ако је тежина шећера према тежини воде 1 Ј.: 1 и ако кгр. шећера стоји 48 н. ? — Простор, где се бели платио, дуг је 160 м., а широк 60 м.; колико метара платна од 0 - 84 м. ширине може се на њему белити, ако \ иростора заузимају нутеви између поједипих комада ?

кбижебни пршзи. 31. Буквар 3'1 српске основне гчколе одобрен од г^рквено гиколског саиета. У Новоме Саду, издање штампарије А. Пајевића 1880. Цена 16 нов. Како се ио смислу наставног илана изданог наредбом вис. школ. савета од 6. .јулија 1878. бр. 34. оделити имао буквар од прве читанчице, и у нрвом разреду само буквар свршити (види Наставни план II. срнски језик стр. 5.), то је за време прошлог одмора школског нрослављени наш педагог Др. Ђорђе Натошевић прерадио свој нредиоследњи тако звани новосадски буквар нрема горњем наставном плану, а књижара А. Пајевића издала га је на свет. Буквар овај има 66 страница и у тврдо укорен стоји 16 новчића. На првим етраницама су леио израђене слике од оних речи, које се употребљују за растварање на слогове и гласове и за распознавање гласова. Ове су оне исте што су и у пређатиљем буквару, само су овде много чистије и лепше израђене. На 10. и 11. страници уз нотезове из којих се писмена наша састоје нацртана је с једне сгране рука, која показује како ваља перо држати, а с друге стране показано је у сликама како не ваља и како ваља при писању седити. Од 12. до 17. странпце су мала рукописна нисмена и уз свако ио неколико речи за писање и считавање рукоиисно. Овде би но мнењу мом нужно било, да има бар још два пут толико речи за считавање колико их у буквару има, особито на стр. 15., 16. и 17. и да су па последње две странице речи једна од друге