Школски лист

— 302 —

писанога није место. Таких ствари има још више. Који ће учитељ сматрати за нужно, да учи у основпој школи, како се .кастрирају" иетлови (с. 72), па још да наводи онако значајно „о«е" болове. Сувише је отегнута и нега гусака. Ту (с. 84) читамо, ..да се од гушчије масти прави уље за салату." Продедура та обавља се у некој великој „тегли" наватри. Кад се тегла с ватре скине, „из ње се све оточи у стаклета, те с.е остави на с.унце да се д:стилкр'." Врло би интересантно било, да чујемо, како представ.т>а себи г. Нешковић то „дестилирање." Много би више дело добило, да је и.егов пиеац уместо на пикантерије обратио већу пажњу логици мисли и израза. Онда неби читали на с. 64. за сисаре и на с. 90. за птице, да се , зову и кичмењаци ," јер „имају ртењачне кости," нити на с. 73., да ћурке гутају „ шљунак , па и само камење," нити би као на с. 83. младе „гуске " биле „ иачиРм, " нити би слушали (с. 90), да се „све тице ране или биљем или другим ситним животињама." Дакле је биље ситна животиња! На с. 93. читамо, да сисари имају „но четири ноге ( дома&е). а Јамачно је г. писац помишљајући на мајмуне (ако и без основа) хтео ту да каже, да домаћи сисари имају по четир ноге, али по вези речи излази, да постоји нека особита врста ногу: домаће ноге. На с. 57. прича, да човек, ког бесан пас уједе, побеени, па је .доказано, да се тада ничим излечити не да. С тога, у томе случају треба с мсста наКи лекара. " Зашто, кад нема лека? По гдекојим местима излази као да је „во" засебна животињска врста, а на с. 42. стоји, да свинче има „бураг." Иначе пише г. иисац доста јасно — кад пази. На неколико места нозива г. писац читаоца између заграда, да ово или оно растумачи н. пр. шта је зоолошка башта? (С. 37.) Али ми мислимо, да читалац има права, да захтева то тумачење од писца. Дело се свршује са неколико , приповетчица из живота животиња." Г. нисац вели за те приповетке: „Шта ш њима ваља да се постигне, познато је сваком." Сумњамо, да је то сваком познато. Приповетке те не истичу се ни садржајем ни стилом („пастирче" с. 95. је „заишао" и „ишибао"), те је тешко погодити, какву им вредност г. писац приписује. II. Петровић.

Р А 3 Н (X (Годишња скуаштина „Матице сраске ") била је 8. септ. у Новоме Саду. Као лену појаву бележимо, да је у истој учествовало и много чланова са стране. Ме1>у осталим књижевним делима на-