Школски лист
— 290 —
них књига за вероисноведну наставу у духу св. православне цркве на чисто србском језику н сходно данашњим потребама а по најбољим и припозпатим у духовној књижевиости иравославне цркве делима напиеаних, које се већ од неколико година у бољим школама наишм еа уснехом унотребљују, али које на одобрење св. архијерејског синода још једнако изчекују. Међутим с једне стране многи учитељи наши, под унливом из туђег света пренешених модерних научних теорија оладнише према своме светом позиву, и на срамоту своју искаше јавно од народног сабора, да се реше цркве, а сасвим престадоше или бар елабије и без одушевлења почеше науку вере у нар. школи нредавати старајућ и се уобичајеним соФизмама јавно и нриватно доказивати, да они нису дужни науку вере нредавати. С' друге стране нодигоше се оиет оштри гласови од стране неких виших и нижих свештеника, да је еабор од 1871. године отео од свештенетва наставу у науци вере, да се настава и васпитање у религији не сме никако поверавати световним људма, него да је то једино посао свештеника, са којим се није слободпо занимати световннм учитељима као људма, који на то нозива и опуномоћења од цркве немају. Овако се јавно говори, али се тако не мисли и не раци, јер ето у комуналним школама ти исти свештеници као катихете, или ннмало, или врло мало раде, а катихумени њихови ни издалека незнају све оно, што је за учење из иауке вере у народним школама пронисано, наиме незнају библијске повести старог и новог завета, незнају катихизис, незнају ни самих молитава и еимвола вере. Учитељи у шајкашком округу и у осталим нределима тврде да је тако, а неможе другчије ни бити, јер за један или за два сата на недељу неможе катихета децу научити и извештбати свему ономе, за што се иште много више времеиа и свакидањег неуморног рада, честог вештбања и ионављања. Ја држим да и најревностнији свештеници-катихете морају нризнати, да они без сурадње учитељеве ири најбољој својој вољи нису у стању добар усиех у верозаконској настави у народној школи ностићи, ни онда кад би катихетска дужност једино обавезно званично делање њихово била, као што је то н. пр. у Сомбору, где постоји обашка катихета са сталном учитељском илатом, па и ту само у III. IV. V. и VI. разреду средсредних школа може он науку вере предавати, а у нижим разредима, у предградским и салашким школама мора да је иредаје учитељ, јер иначе, нит би та деца прве основе вере, нит молитве и ирописане библијске новести, нити би појање