Школски лист

— 291 —

научити могла, на ма се како катихета трудио и ревновао. Кад је тако тамо, где је стални катихета постављен, а да како мора бити тамо, где је катихетска дужност узгредна, и где тај исти катихета, мора да у само оно за школу одређено време различите парохијалне дужности врши, које одлагања не трпе! После свега овога мислим, да се, у интересу напредка школске младежи наше у науци вере, на горестављено питање слободно може одговорити овако: „У србским народним школама науку вере треба да предаје учитељ, и то у духу православне вере и под надзором дотичнога свештеника катихете а по књигама од духовне власти одобренима." Само то једно могло би се овоме можда још иридодати, да настава у пространом катихизису у У. и У1. разреду народних школа и тумачење недељних и празничних евангелија и аиостола на каталозима спада у дужност свештенику катихети. Са овим би се одржало и ираво вероучитељско у рукама цркве и свештенства и постигло би се то, да се у народној школи васнитање и настава у вери и благонравности са добрим усаехом врши без свакога терета и за свештеника и за учитеља. У комуналним школама, где је учитељ Србин православне вере, дужан је исти већ по смислу вис. наредбе кр. угарског министра нросвете црквено-славенско читање и разумевање и црквено појање предавати, децу у црг;ву водити и при богослужењу појати, а само старање за наставуу вери спада у дужност цркве.Катихетесу закомуналне школе од духовне власти већ наименоване и строго им је наложено, да науку вере предају али како се са свију страна проносе гласови, — усиех је у науци вере у тим школама досада веома слаб, и ваљало би да и тамо учитељи бар молитве и библ. повести ирихвате, ако се хоће да дође до каквог таквог уснеха у верозаконској настави. Нризнајем, да су учитељи наши у новије време јако обтерећени са многим и разноврсним наставним иредметима, а особито са наставом у туђим језицима, али баш ти иридошли предмети немају онакве васпитне вредности, какву има пастава у вери. Ова настава само даје круну васиитатељском раду учитељевом; она чини учитеља у нравом смислу народиим учитељем и добротвором младежи, она је од свију и најлакша и сваком ваљаном Србнну учитељу најмилија, а по децу нашу најважнија и најснасоноснија. Нама свима треба да су на уму носледње речи потомка Обилићевог Августа Којне, које је овај побожни Америка-