Школски лист

— 31? —

личника, те би се могло мислити, да одредбе за ове не важе за све случајеве. Бројеви су на многим местима стављени врло незгодно, тако 40 3 пута, 40 7 пута и тако кроз целу књигу. Код таког начина је управо чудо, што нема штампарских грешака. Нов нам је глагол „докнадити" (с. 79.) Код задаће (с. 80.): „Колико се иута 4 у 60 садржи?" упућује писац, да деца треба „увек најпре да се обзиру на десетостручан делитељ ." Треба времена, да човек дође до тог, да г. нисац хоће тим да каже, да ту вал.а гледати најпре, колико се пута 4 налази у 40. Али ми уопште нисмо за такав начин решавања. На с. 83. вели н. пр. г. писац, да је „четвртина од 96 једнака четвртини од 40 и 40 и 16 „. Ми налазимо много мање апстракције, кад се 96 раствори у десетице и јединице, па се изнађе 4. део од 8 дес. и за тим од 16. — Задаће на с. 81. „23 у 95" и „који се број у 72 18 пута садржи?" нису никако за овај степен. Деран, који би задаћу на с. 86. „Колико је Ј и од 70?" реншо онако као што г. писац наводи, био би прави геније! Отештава употребу, што све задаће нису нумериране. Г. писац бори се јако и са тешкоћом израза. На с. 44. читамо н. пр. „Под разрешењем разумевамо ми оне закључке, којима се изналази, који рачунски начин (радњу) под задатим условима морамо употребити; рачунање се пак састоји у томе, да је исто употребљеаз ве! следовало." Ко ће то да разуме? Сам г. нисац пита се одмах иза те магле од речи: „А да ли ће деца на овом степену већ моћи образовати разрешења (??) ове наведене врсте?" и одговара: „Моћи ће". Али ми велимо, да деца пре свега треба да знају шта се од њих тражи, па тек онда моћи ће да „образују разрешења". Најпосле не могу, а да не. додам на крају ових редова : „Не захтевајто од ученика ништа сувише, да што вигае постигнемо ! М. Петровић.

Р А 3 Н 0. (Књижевност.) Изитиао је „Орао велики илуетровани календар за годину 1881. Уз сарадњу српских књижевника уређује Стеван В. Поповић. Година седма. Цена је 50 нов. или 1 динар. У Н.-Саду. Издање штампарије А. Пајевића." На првом листу су слике најновијих народних добротвора Атанасија Гереског, Леса Павковића, Димитрија Голубовића и Сте-