Школски лист

— 316 —

ске писмениде, ио мнењу редензента има више разлога, да се немачки буквар за нашу децу састави на основу латинице. 35. Уиугство за наставу у рачуну у народној школи. II. књига (1—100). За други разред српско-народних школа но Ернсту Хенчлу израдио Аркадије ВуковиК, учитељ. Нови Сад, 1880. Издање браће М. Поповића. Прву књигу овога упутства пропратили смо похвално у 11. броју овога листа, на истом нохвалом морамо да се изразимо и о другој књизи. У главном придржава се г. нисац начина, који је и реФеренат препоручивао и изводио, кад му је у дужности било, да методику рачуна нредаје у учитељској школи. Ипак морамо иоменути неке ствари. које нам се не допадају. На стр. 12. каже г. писац, да није никаква погрешка, кад гдекоји учитељи донуштају, да деца 38 и 25 сабирају овако: 8 и 5 јесте 13, 30 и 20 јесте 50, 50 и 13 јесте 63. По нашем мнењу је тако поступање са гледишта методичког свакако погрешка! Писац је нримио у своју књигу и особене начине решавања, ако и помиње, да им не придаје особиту важност. Али инак вели, да треба учитељ и у том да упућује. Ми нисмо никако за то уиућивање. Деца сама (разуме се најдаровитија) изналазе те особене начине и то често закључцима, о којима не знају да даду јасна рачуна. Тада је дужност учитељева, да им каже, како су радила. Где ученици не дођу сами на то, ту није од никакве користи, да се предају таке ствари. Госп. главни школски ре®еренат тужи се у свом извештају о народним школама, да је успех из рачуна веома слаб. Неће ли томе бити узрок и у том, што учитељи сувише много из тог предмета захтевају, што не знају да погоде праву меру? У књизи г. Вуковића налазе се ево на с. 16. ове задаће: „Један трговац хаснио је једне седмице на нродатој роби 56 ®ор., друге седмице је штетовао толико и још 3 пута 5. део од 15 ®ор.; колика му је штета?" и „Бранко има још један нут толико новаца колико Ђура, а обојица заједно имају 18 Фор.; колико је имао Бранко, а колико Ђура?" Таким задаћама обраћа се он седмогодишњем детету, у ком је јудициозна моћ још у повоју: но нашем мнењу је то права тортура! На стр. 59. читамо, да се „број, који се дели, зове у свима случајевила делимак". Не разумемо, нашто додатак „у свима случајевима'', кад тога нема у одредби делитеља и ко-