Школски лист

311 —

је 22, у другој 9 учитеља. Расиореда или некога пдана није било у тим школама. Сваки учитељ казивао је својим ђацима оно, што је знао и то онако, како су њему казивали аегови учитељи. Већина учитеља изучилм су само основну школу у Лесковду, а по неки је свршио само коју сеоску школу. У Лесковцу је било учитеља, који су се учили у београдској бого. словији или у гимназији у Србији. Школе су биле већином у каквој собици црквене куће. Оне нису биле самосталне установе, него су ностојале као црквенска задужбина. Сва настава била је ограничена на оно знање, које је цркви требало: часловац, нсалтир и црквено нојање. Снремање за свећенички нозив као да је била једина цељ школе. Уз то је требала школа да снреми трговце, који ће умети да забележе, шта им ко дугује. Материјално стање учитеља зависило је од црквеидобре воље оиштине. Највећу плату имали су лесковачки учитељи, 120 дуката на годину. Али је било и нлате од 10 дуката на годину. У свима сеоским школама нишке нахије вршили су учитељску дужност онштински нисари уз своју главну писарску дужност. У сеоским школама није било никаква намештаја. — По ослобођењу многи од старих учитеља сами су се одрекли свог носла, јер су увидели, да немају довољно спреме. Ове године послати су у Ниш нови учитељи и то одлични питомци учитељске школе у Београду. Јавне женске школе није нигде било нре ослобођења, а сада има три и то у Нишу, Лесковцу и Власотинцима. У целоме округу има сада још само 4 учитеља, који нису учиди више од основне школе. (Пр. Гл.) (Којом мером мериш, том Ле ти се одмерити.) Читаоцима н е 3 шим биће познато, да је недавно министар Тре®орт захтевао окружницом, да се напусте све вероисиоведне правне академије у Угарској. Јегарски арцибискуп Јосиф Шамаша, који је на гласу као велики научењак, унравио је усљед тога „отворено писмо" министру ТреФорту, у ком навађа дугачак низ различних које социјалних које научних разлога, који се нротиве укидању правних академија. Најпосле изјављује, да он није вољан, да напусти јегарски лицеј, који иод његовом управом стоји и већ нодруго столеће са успехом дела. Уз то критикује арцибискун са много сарказма целу наставну политику угарске владе, •ге пита, стоје ли можда школе, што их издржава држава и пештанско свеучилиште на висини времена? (Штииендије за иришравнике родом из Босне .) Катарина Д. Јовановићка из Илока оставила је била г. 1878. суму од 1525 дуката као главницу, од које ће Васа Пелагић, некадањи