Школски лист

— 325 —

особито Енглескиње, које су врло вешто учествовале у дебатама. Слушалачка публика била је мпогобројна. У дебати о основпим школама је препоручивано, да се оснивају школски музеји. У њима треба да се налазе таке ствари, које не може набавити свака школа. Њих би похађали учитељи са ученицима. Такав један музеј отворен ,је за трајања конгреса у Брислу и многи су га походили. Много се говорило о Фребловом забавишту. Више Француза изјаснили су се против забавишта по немачком систему, којим се мучи за школу недорасла омладина- Једна Женевкиња и једна Францускиња говорише за Фреблов систем, незгоде, које се иребацују, извиру само из примљене праксе. У опште је конгрес нризнао забавишта за потребна; Фреблов систем одговара природи, само се не сме одступати од духа тог система. Али је исказана жеља, да буде још један степен између забавишта и осн. школе. У питању о слободи наставе захтевао је Олен, ректор бриселског свеучилишта, да држава сваком устуни право, да школу оснује, а да не испитује његово знање и моралан живот. Желео је још, да се учитељ не сме под никојим уветом нозивати на одговор за оно, што је рекао у школи, ни онда кад децу учи неноштовању закона. Многи учесници конгреса одобраваху његове назоре, али скоро сви Немци листом прогласише их за нецелисходне и захтеваху државни надзор за народне и више школе. 0 учитељским школама реФеровао је Браун, иншнектор белгијских препарандија. Мстицао је потребу цредуготовних школа (просеминара). За преиарандије предпоставља интернат екстернату, али жели у последњој години сву могућу слободу. Знатни учесници подномагаху те назоре, али неколико говорника беху мнења, да је екстернат бољи. Скоро са свију страна признало се да се на васпитање ученика мора пазити и у вишим школама. Али се мнења поделише, кад дође на ред питање, да ли треба и свећенство да учествује у васпитању иредавањем веронауке. Сад с.е у Белгији нигде у вишим школама не предаје веронаука и белгијски учесници конгреса сматраху, да је то боље, јер (по њиховом мнењу) не зависи морал од религије. Залуду доказиваху Немци, да у Немачкој не желе ни либералци, да се свећенство искључи из виших школа. Већина конгреса делила је мнење Белгијанаца. У дискусији о методама језикословне наставе појавише се тако разноврсни назори, да је немогуће било, да се темељито пређу разне методе код појединих језика. РеФеренат де