Школски лист

— 326 —

Бер из Амстердама препоручивао је, да се треба особито користити стечевинама уноредне науке о језицима. Иао из Париза био је мнења, да ваља подражавати детету, које тако лаке научи свој матерњи језик. Напротив је Еркеленц из Келна пажљивим учинио, да методе језикословне наставе морају бити различне по нарави самих језика, по цељи, ради које се језик учи и но језику, који је матерњи. Уноређивање језика било би могуће само у вишим разредима и ту врло мало. Розенфелд из Париза иризнаје, да су за старе и новије језике потребне различне методе. Али председник није могао расправу да одржи у том току. Јер један говорник усгаде и рече, да је он изумео универзалну Фонетичку азбуку, на кад се та свуд уведе, биће јако олакшана језикословна настава. Плоднија је била раснрава о снреми учитеља за више школе. Дебату је отворио проФ. Огој из Јене, који управља таким недагошким семинаром. По његовом мнењу мора се такав семинар налазити у вароши, у којој је свеучилиште, а успешно ће само тако делати, ако је у вези са веџбаоницом, у којој кандидати трајно настав.љају. Унравилац есо1е погта1е-а у Паризу, Фистел де Куланж, хвалио је наиротив добре резултате тог завода, из ког излазе изврсни недагози, ма да се у том заводу педагогика ни не учи. И овде је хвалио интернат и казао је, да је главно, да се чине темел.ита иснитивања, иедагошка окретносг долази после сама од себе. Бивши министар нросвете у Шведској, Карлсон, говорио је, да у његовој домовини кандидати најпре слушају предавања на свеучилишту, а носле се шаљу ради недагошког образовања у најбоље школе у држави. Писко из Беча је приметио, да су у Аустрији намерни, да оснују таке семинаре, као што их захтева Стој, али да стоје на нуту Финанцијалне тешкоће. Врло жива дебата отворила се о том, да ли је задаћа виших школа, да дају стручно или ошпте образовање. РеФеренат у том питању, проФесор литишког свеучилипгга Стехер преноручивао је онште образовање, а.ти је нанравио утисак, као да предпоставља гимназијално образовање и да измењује образовање, што га дају реалке, са стручним образовањем. Руски изасланик Хезен изнео је нуно статистичког материјала, по ком би ђаци са гимназија заслуживали ирвенство. ПроФесор историје на свеучилишту у Брислу фан дер Киндерн говорио је нанротив одушевљено за тако опште образовање, које се оснива на новијим језицима, математици и нриродним наукама. Пошто је немогуће, да се осим тога уче темељито још и стари .језици -